БХ Гас и Енергоинвест морају Мађарима платити 11 милиона $

Арбитражни суд у у Цириху у Швајцарској донио је одлуку по којој су “БХ-Гас” и компанија “Енергоинвест” дужни мађарском превознику “ФГСЗ”-у платити 11,16 милиона долара због промјене трасе снабдијевања Босне и Херцеговине плином из Русије, наводи се у заједничком саопштењу “Енергоинвеста” и “БХ Гаса” од 22. априла.

Босна и Херцеговина 23.04.2024 | 08:20

Мађарски “ФГЗС” у септембру 2021. покренуо је спор којим од Федерације БиХ потражује више од 21 милион долара. Осим “Енергоинвеста”, тужени су Влада Федерације БиХ, те “БХ Гас”, чији је оснивач ентитетска Влада.

Федерација БиХ је од 1. априла 2021. промијенила трасу снабдијевања руским плином и прешла на такозвани Турски ток. То је урађено, упркос томе што је уговор са мађарским “ФГСЗ”-ом требао бити снази до 2023. године. Босна и Херцеговина је до 2021. године руски плин добијала плиноводом који је ишао преко Украјине, Мађарске и Србије.

Након одлуке “Енергоинвеста” да са руском компанијом “Гаспром Еxпорт” потпише анекс уговора којим је промијењена траса и одабран плиновод Турски ток, у Федерацији БиХ услиједила су међусобна оптуживања тадашњих руководстава компанија “БХ Гас” и “Енергоинвест”.

У међувремену услиједила је и контратужба “Енергоинвеста” Арбитражном суду, извјештава Радио Слободна Европа.

“Покретањем властитог поступка против ФГСЗ-а, БХ-Гас и Енергоинвест успјешно су успјели постићи смањење за 50 одсто штете коју је проузроковала тадашња управа БХ-Гас прихваћањем енормне уговорне казне. Сви захтјеви ФГСЗ-а против Владе ФБиХ су одбијени у цјелости”, наводи се у саопштењу.

“ФГСЗ” је пак, према Арбитражном вијећу, у периоду од 1. јануара 2019. до 31. марта 2021. наплатио 19,09 милиона долара за транспорт гаса, што је 8,94 милиона више него што је мађарски пријевозник имао право. Укупна штета за БХ-Гас тако износи 9,96 милиона долара, а Арбитражно вијеће је наложио ‘ФГСЗ’ да плати ове износе бх страни“, наводе из “Енергоинвеста” и “БХ Гаса”.
Босна и Херцеговина у потпуности зависи од увозног плина из Русије, који у државу улази преко плиновода у мјесту Шепак код Зворника, на граници БиХ и Србије.

Власти тврде да су заинтересиране за проналазак других извора и праваца набавке плина, а особито у вријеме европске кризе и несташице енергената изазване руском инвазијом на Украјину, која је почела 24. фебруара 2022.

Плиновод Јужна интерконекција вриједан 196 милиона конвертибилних марака (око 100 милиона еура), један је од најчешће спомињаних алтернатива руском плину у БиХ.

Њиме се предвиђа изградња плиновода у дужини од 180 километара, а требао би повезати тренутни транспортни плиновод БиХ са хрватским системом плиновода на потезу Загвозд–Имотски-Посушје–Нови Травник, са одвојком за Мостар.

Изградњу тог плиновода планира власт Федерације БиХ, али текст закона којим би то било и омогућено још није прошао парламентарну процедуру у том бх. ентитету.

Босна и Херцеговина нема закон о плину и електричној енергији на државном нивоу којим би се та област уредила. Доношење закона не дозвољава Република Српска, оцјењујући како се њиме надлежности ентитета преносе на државу.

(Индикатор.ба)