BiH nije dio SEPA-e: Evo koliko novca ćete izgubiti ako vam neko pošalje pare iz inostranstva (VIDEO)

BiH još uvijek nije dio SEPA-e, jedinstvenog prostora plaćanja u evrima, zbog čega privreda i građani trpe milionske štete. Platni sistem u zemljama članicama SEPA-e, a njih je 41 uključujući i susjednu Srbiju, funkcioniše uz znatno povoljnije provizije.

Šta znači biti zemlja članica SEPA-e najbolje pokazuje primjer uplata iz inostranstva.

Ako vam neko uplati recimo 1.000 evra koje ćete podići u bankama BiH, platićete 7 evra bankarske provizije, a ako novac podižete u bankama u Srbiji, koja je članica SEPA-e, bankarska provizija u zavisnosti od banke kreće se od 2 do 7 evra.

Na 1.000 evra u BiH ćete platiti i trošak banke posrednika od 46 evra, dok u Srbiji taj trošak ne postoji.

Znači, ukupne provizije koje će vam banke naplatiti od vašeg novca u BiH su 53 evra, a u Srbiji 2 do 7 evra. Na kraju od 1.000 evra koje vam je neko poslao u BiH ćete dobiti 947, a u Srbiji 998 evra.

Sve to jer Republika Srpska i Federacija BiH nisu usvojile set zakona neophodan da bi BiH postala dio jedinstvenog prostora plaćanja u evrima.

Poslanik PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Slaviša Marković podsjeća da je prošle godine iz dijaspore u Srpsku ulaćeno 3 milijarde evra, a vlast je umjesto da ih oslobodi svake naknade taj novac oporezovala i to trostruko.

,,Uporedite samo BiH i Srbiju. U Srbiji 7 evra provizije na 1.000 evra, a u BiH 53 evra. To je sramota'', kaže Marković i upozorava da je Narodna skupština Republike Srpske zasjedala i subotom i nedeljom kada je trebalo izglasati zakone koji bi omogućili osobama sa crnih lista da primaju plate, a kada treba pomoći građanima i privredi, to vlast ne zanima.

Osim što oporezuje dijasporu, odnosno njihove doznake koje čine i do 10% BDP-a i od kojih mnogi građani preživljavaju, BH vlasti ne brine ni o privrednicima.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu, Predrag Mlinarević, podsjeća da preko 70% izvoza iz BiH ide u zemlje Evropske unije, a naši izvoznici imaju ogromne troškove zbog bankarskih naknada i provizija.

,,Troškovi su veći i naplate potraživanja traju duže. Sve to prema nekom procjenama na godišnjem nivou naše privrednike košta preko 100 miliona maraka'', kaže Mlinarević i dodaje da bi taj novac mogao biti iskorišten za investiranje u privredu umjesto za plaćanje nepotrebnih naknada i provizija.

Da ne pristupanje BiH SEPA-e, jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima, značajno povećava troškove i građana i privrede tvrdi i ekonomista Milenko Stanić.

,,Ogromna su to sredstva za privredu zbog čega su oni manje konkurentni na evropskom tržipštu'' upozorava Stanić i dodaje da Srbija koja je postala dio SEPA-e već ima benefite od toga.

,,BiH ima jasne obaveze koje treba da ispuni kako bi postala dio jedinstvenog evropskog platnog prostora ali, kao i obično, te obaeze ne ispunjava'', podsjeća Stanić.

On  upozorava da je BiH i sve bliže stavljanju na sivu listu MANIVAL-a, što će takođe otežati platni sistem jer ćemo biti označeni kao zemlja u kojoj postoji rizik od pranja novca i finsiranja terorizma, što automatski povlači pojačanu kontrolu svih novčanih tokova ka BiH.

(BN) Foto: BN