Српска забринута због правосудног система у БиХ

Влада Републике Српске дубоко је забринута за функционисање правосудног система у БиХ, истакнуто је у Деветом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.

Република Српска 15.05.2013 | 08:50 Влада Републике Српске дубоко је забринута за функционисање правосудног система у БиХ, истакнуто је у Деветом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН. "Владино заступање реформи било је директан повод за започињање Структуралног дијалога о правосуђу од ЕУ, тренутно водећег форума за регулисање реформи. Нажалост, након енергичног почетка, дијалог о правосуђу је изгубио фокус. У извјесној мјери био је кооптиран већ постојећом `индустријом правосудне помоћи` која је стварана и предлагана у Сарајеву у посљедњих 15 година", наводи се у дијелу Извјештаја који се тиче реформе правосудног система у БиХ. У тексту се напомиње да је ова "индустрија", састављена од међународних организација, невладиних организација и института помоћи у Сарајеву, изградила и развила детаљан и скуп систем институција у Сарајеву, укључујући Суд БиХ, Уставни суд БиХ, Министарство правде БиХ и - нарочито - Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/. "Тренутно изгледа да је основни циљ ових институција повећање броја запослених и буџета, што су дјелимично постигли проширењем дјелокруга надлежности изван оног предвиђеног Уставом БиХ", подсјећа се у Извјештају. У документу се додаје да, тренутно, ова "индустрија" са сједиштем у Сарајеву покушава да искористи дијалог о правосуђу како би издејствовала стварање два додатна суда на централном нивоу - новог врховног суда и новог апелационог суда БиХ. "Чак је и Венецијанска комисија, заговорник високо централизованог правосуђа у БиХ, својим мишљењем број 648/2011 од 15-16. јуна 2012. године, указала на мањак уставних овлашћења за нове судове, сугеришући да се централизоване правосудне институције у Сарајеву већ приближавају или прелазе границе постављене Уставом БиХ", наведено је у Извјештају. Република Српска, с тога, сматра да БиХ мора да поправи свој нарушени правосудни систем, а не да га проширује. "Надлежност Суда БиХ мора бити ревидирана како би била усаглашена са уставним ограничењима. Уставни суд БиХ мора ограничити себе на уставна питања, прије него да се понаша као суд треће или четврте инстанце за ентитете и Брчко дистрикт", наводи се у тексту. Такође, функције ВСТС-а БиХ захтијевају темељну ревизију како би биле усаглашене са европским стандардима транспарентности и одговорности, као и са Уставом БиХ, док се озбиљан проблем неуспјеха тужилаца БиХ да обезбиједе једнакост правде у случају ратних злочина мора хитно рјешавати. "Потреба за добијањем јавног легитимитета од посебног је значаја за институције попут Тужилаштва и Суда БиХ, којима недостаје уставни основ и које је БиХ наметнуо страни високи представник. Нажалост, централизовани правосудни систем БиХ третирао је ратне злочине на битно другачије начине, у зависности од етничке припадности жртава", подсјећа се у документу. У Извјештају се напомиње да Суд БиХ, противно међународним декларацијама и конвенцијама, а посебно Мишљењу Венецијанске комисије од 18. јуна 2012. године, ретроактивно примјењује Кривични закон БиХ као неповољнији закон у односу на учиниоце кривичних дјела. "Ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ од Суда БиХ у неравноправан положај ставља грађане БиХ - то има посебну тежину ако се тај закон непропорционално примјењује на учиниоце кривичног дјела из реда једног од конститутивних народа", наводи се у тексту и додаје да су изостанак процесуирања починилаца ратних злочина над припадницима српског народа примијетили и независни посматрачи, попут Међународне кризне групе. Узимајући у обзир наведено, Република Српска је у Деветом извјештају Савјету безбједности УН још једном поновила да реформе у области правосуђа мора да карактерише потпуна транспарентност. "Ако је циљ да ентитетске и институције БиХ буду оснажене актуелним реформама правосудног система, све промјене морају бити резултат искреног залагања за изградњу консензуса", став је Републике Српске.