Неизвјесна будућност економије БиХ

Економија БиХ готово да нема извјесну будућност, јер БиХ драматично заостаје за регионом, има високи удио сиве економије у укупном бруто домаћем производу и мали проценат инвестиција, рекао је економски аналитичар Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић.

Република Српска 12.05.2013 | 14:15 Економија БиХ готово да нема извјесну будућност, јер БиХ драматично заостаје за регионом, има високи удио сиве економије у укупном бруто домаћем производу и мали проценат инвестиција, рекао је економски аналитичар Спољнотрговинске коморе БиХ Дуљко Хасић.Говорећи данас као уводничар на сесији "Круга 99" у Сарајеву о теми "Како побољшати забрињавајуће лоше стање у економији БиХ", Хасић је навео да се у БиХ тренутно биљежи пад животног стандарда и низак проценат потрошње и активности по свим економским параметрима. "На тај начин БиХ и њена економија постају посебно изоловано острво, а међународна заједница, посебно ЕУ, немају јасну страгегију како почети позитивне процесе у области економије, правдајући то првенствено неконзистентошћу домаћих органа власти", рекао је Хасић. Он је упозорио да власти БиХ ниједне године нису имале одговарајуће економске политике и да су се првенствено ослањале на кредитна средства Међународног монетерног фонда /ММФ/, чиме БиХ улази у период дужничке кризе. "Упитно је да ли ћемо у идућој години успјети да обезбиједимо средства по основу ММФ-а због немогућности измирења обавеза, првенствно према преузетим кредитима по основу главнице и пристиглих ануитета", рекао је Хасић. Он подсјећа да БиХ већ наредне године мора исплатити око 800 милиона КМ и да је упитно да ли ће имати довољну основу за враћање кредита. Говорећи о мјерама за побољшање стања, Хасић истиче да је то неупитан европски пут БиХ, испуњавање обавеза по основу Споразума о стабилизацији и придруживању, одржавање макроекономске стабилности и фискална консолидација по два правца. "На расходновној страни потребно је направити рез трошкова и то првенствено плата јавној управи. Неопходне су и промјене у области фискалне политике у смислу да се опорезује потрошња, а не производња, стимулише извоз, а опорезује увоз", рекао је Хасић. Он сматра да је вријеме да се уведе диференцирана пореска стопа како би се растеретили најугроженији слојеви друштва, јер се 48 одсто становништва налази на граници минимума, а од тога 20 одсто живи од једног оброка. "Дошло је вријеме да се повећа пореска стопа ПДВ на остале производе и она би требала да износи изнад 20 одсто", рекао је Хасић и додао да је неопходно направити промјену у политици расхода, односно уштеде на платама у јавној управи које данас износе 12,8 одсто укупног бруто друштвеног производа. Уколико не буде спремности власти да раде на развоју, умјесто на Стратегији за борбу против сиромаштва, каже Хасић, БиХ ће бити у прилици да ради на стратегији за борбу поротив глади. "Чудно је да поред толико природних ресурса и потенција БиХ није у могућности да храни својих четири милиона становника", додао је Хасић. Он је напоменуо да је једна од мјера за развој економије стварање одговарајућег пословног амбијента како би привреда постала извозно оријентисана.