Да ли је Федерација БиХ зрела за ремонт?

Политичари у Босни и Херцеговини већ годинама се не могу договорити око измјене тамошњег устава, а нису кадри ни да га промијене у дијелу који се односи на то да обезбиједе националним мањинама кандидовање на изборима, преноси Радио Слободна Европа. Истовремено, многи су кадри рећи како би најприје требало реконструисати један бх. ентитет, Федерацију БиХ, па тек онда кренути са промјеном уставног уређења државе. То је разлог због којег је Америчка амбасада у БиХ формирала експертну групу која ће радити на промјени Устава Федерације БиХ. Овај ентитет има 10 кантона, исто толико влада и скупштина, универзитета, клиничких центара и многобројну администрацију. Уколико до његове реформе не дође, упозоравају аналитичари, постоји могућност банкрота, а биће немогуће и да БиХ у цјелини направи искорак према Европској унији. Експерти упозоравају како је још једна у низу криза у федералној власти, попут ове посљедње коју називају "двије владе под једним кровом", само врх леденог бријега проблема у Федерацији БиХ. Проф. др. Миле Ласић, са Филозофског факултета Свеучилишта у Мостару, иначе члан Експертне групе за реформу Устава тог бх. ентитета, упозорава: "Крајње је вријеме за реформу ФБиХ. Федерација је у овом моменту поприште беспоштедних политичких разрачунавања. И она је посве зрела за ремонт. Хоће ли ремонта бити, видјећемо. "Захваљујући актуелном уређењу, ствара се непрегледни и троми апарат, којег земља финансијски тешко подржава, не испуњавају се потребе грађана, а цијело то окружење тјера инвеститоре, сматрају у невладином сектору. „О овом проблему сада се појачано дискутује. Стручњаке који се баве овим питањем у њиховој потрази за рјешењима требало би да здушно подржава политика јер ова дискусија је важна. Њен циљ је да Федерација постане блиска грађанима – и конкурентна“, каже директорица Представништва Фондације Конрад Аденауер у БиХ Сабина Wöлкнер. Министар образовања Федерације БиХ Дамир Машић тако упозорава да је – према свим релевантним показатељима – у Федерацији превише шест само јавних универзитета, не рачунајући приватне, на око два и по милиона становника. Проблем је у чињеници што је систем образовања надлежност кантона: „Да ли заиста нама треба 10 малих држава унутар те територије која се зове ФБиХ? Да ли нама треба исто толико устава, скупштина, влада и маса администрације, бирокрације и свега онога што прати тај гломазни државни, кантонални, ентитетски апарат?“ Проф. др Миле Ласић, позивајући се на податке до којих је у свом досадашњем раду дошла Експертна група за реформу Устава ФБиХ, такође наводи: „Опћине и кантони су ушли у процес предбанкротне спирале. Све су опћине и кантони на рубу финанцијске пропасти - и опћинске и кантоналне и федералне администрацијске снаге су постале сврха саме себи. “Ласић још каже како је због свега Федерација БиХ болесно и подијељено друштво: „Устав Федерације, стар сада већ 19 година, плод је ратног компромиса, компромиса међу зараћеним странама и крајње је вријеме за први цивилни, проевропски устав Федерације, са надом да ће то бити увод и у први цивилни, грађански устав цијеле земље.“ Међутим, често се могу чути размишљања о томе треба ли покретати уставне реформе Федерације БиХ, а да те промјене не захвате и други бх. ентитет, Републику Српску, чији званичници неријетко доводе у питање и саму државу Босну и Херцеговину. „РС само може бити ако има БиХ. Све друго је упитно ако се отварају та питања. Не можемо више чекати да се створе политичке околности у РС да бисмо мијењали негативно стање у ФБиХ. То је кључна порука," каже потпредсједник ХДЗ-а 1990 и члан организације Центар за нове иницијативе Мартин Рагуж.У крајњој линији, кажу стручњаци за уставно право, ентитети по садашњем уставу имају право уређивати свој живот како мисле да је најбоље за њих. Др. Недим Адемовић: „Али ако не прстоји консензус на државном нивоу, нико не забрањује ФБиХ да се реформише и ријеши горућа питања и да у потпуности Федерацију начини дијелом БиХ који је угодан за све грађане“, каже Недим Адемовић. Аналитичар Међународне кризне групе Срећко Латал упозорава да је давно прошло вријеме када је требало почети расправљати о свим нагомиланим проблемима у Федерацији БиХ: „Мислим да се о проблемима, којих има јако пуно и који су јако озбиљни, мора разговарати и да је то први корак како би се ти проблеми ријешили.“ На крају крајева, реформа Федерације БиХ је највећи политички приоритет у БиХ, тврди потпредсједник ХДЗ-а 1990 Мартин Рагуж: „Док причамо о Федерацији и о њеној реформи, причамо уствари о БиХ.“ Миле Ласић такође упозорава: „БиХ је посљедња европска црна рупа. Питање је дана кад ће Косово проћи поред ње у процесу приступања ЕУ.“ Рјешења треба тражити дијалогом, поручују експерти, те тиме коначно изићи из зачараног круга недостатка међусобног уважавања и међусобног непризнавања, присутног у цијелој БиХ.