Акаши: Рад Унпрофора отежан због подјела у Савјету безбједности

Бивши специјални изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију, Јасуши Акаши, рекао је данас на суђењу бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу да су рад мисије на терену отежавале поделе међу сталним чланицама Савета безбедности.

Република Српска 24.04.2013 | 12:30 Бивши специјални изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију, Јасуши Акаши, рекао је данас на суђењу бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу да су рад мисије на терену отежавале поделе међу сталним чланицама Савета безбедности.Акаши, који је био специјални изасланик генералног секретара УН за Балкан од јануара 1994. до новембра 1995, започео је свој исказ као сведок одбране речима упућеним Караџићу да су њих двојица "провела веома тешко време у бившој Југославији". Он је рекао да су основни проблеми са којима се Унпрофор суочавао у бившој Југославији узроковани недостатком јединства у Савету безбедности у коме су преовладавала бар три различита мишљења о раду мисије УН. "Наш рад је био веома тежак и противуречан, али ипак је био руковођен смерницама генералног секретара (УН) и трудили смо се на терену да испунимо своје дужности", рекао је Акаши. Он је навео и да је тадашњи генерални секретар УН Перес де Куљеар имао "озбиљне сумње" у то да светска организација треба да пошаље мисију за очување мира у условима док бесне сукоби. "Савет безбедности деловао је на основу компромиса и резолуције.Председничке изјаве које је усвајао биле су двосмислене због чега је био отежан рад мировњака на терену", рекао је Акаши. "У извесном смислу европске земље су извршиле притисак да се УН укључи", указао је Акаши и додао да су "Европљани хтели да смање прилив избеглица и владе су морале да учине нешто". Акаши није желео да директно одговори на Караџићево питање којим страним и домаћим силама није одговорало да се оконча рат у БиХ, рекавши да није у могућности да то учини и да је много фактора утицало на то да се рат води. У вези са нападом на пијаци Маркале у фебруару 1994, Акаши је подсетио да је у то време оформио експертску комисију која је требало да утврди која зараћена страна је испалила минобацачки пројектил, али да је њима било тешко да утврде одакле је граната дошла. "Комисија је закључила да је пројектил могао доћи са обе стране -босанских Срба или босанске владе", навео је Акаши. Караџић је упитао сведока да ли се сећа да је руководство босанских Срба било пуно ентузијазма у погледу мировних преговора у Женеви, док друга страна није, Акаши је потврдно одговорио, додајући да је у депешама то и писао. Акаши је рекао да је демилитаризација заштићених зона била једно од главних питања за мировну мисију, укључујући и Сребреницу, јер је то било кључно за очување мира. Акаши је раније затражио да се његово сведочење обави на седници затвореној за јавност, али, како је навео, не из безбедносних разлога већ због погрешног интерпретирања његових изјава у медијским извештајима у прошлости. Такође је навео да би, без присуства јавности, његово сведочење било "потпуније и искреније". Тужилац се успротивио таквом захтеву јер то није у складу са правилима Трибунала, а у складу са одлуком претресног већа, Акаши даје исказ на седници отвореној за јавност. Акаши је био сведок одбране на суђењу хрватском генералу Анти Готовини у септембру 2009. године.