Брејвик: Урадио бих то поново

Андерс Беринг Брејвик, коме се у Ослу суди због убиства 77 људи, верује да је извео најспектакуларнији политички напад у Европи од Другог светског рата и истиче да га поновио.

Република Српска 17.04.2012 | 17:21
Брејвик: Урадио бих то поново
Андерс Беринг Брејвик, коме се у Ослу суди због убиства 77 људи, верује да је извео најспектакуларнији политички напад у Европи од Другог светског рата и истиче да га поновио."Извео сам најсофистициранији и најспектакуларнији политички напад у Европи од Другог светског рата... Да, поново бих то урадио", рекао је Брејвик на почетку сведочења о масакру 22. јула прошле године. Брејвиково читање писане изјаве пред судом трајало је 65 минута - иако је планирано пола сата - а завршио га је затраживши да буде ослободјен, јер је, како је казао, деловао да би заштитио своју земљу. "Не могу да се изјасним кривим, поступио сам како бих заштитио своју земљу. Зато тражим да будем ослободјен", рекао је Брејвик. Њему је након истека 30 минута скренута пажња да скрати излагање, али је он инсистирао на томе да је већ скратио своју изјаву са 20 на 13 страница. Прекидан је четири пута и скретана му је пажња да буде кратак и покаже уважавање према жртвама. Брејвик је навео да његова мета нису били невини млади људи, већ људи "испраног мозга". "Они које сам убио нису била невина деца, већ млади људи који су активно радили на одржању мултикултуралних вредности", казао је Брејвик, истичући да његово становиште бар делимично деле лидери Француске, Немачке и Велике Британије, који су раније изнели мишљење да мултикултурализам "не пије воду". Брејвик је оштро критиковао норвешку владу и владе европских земаља, јер прихватају имиграцију и мултикултурализам, а навео је и да пред судом говори као командант норвешког и европског антикомунистичког покрета отпора и антиисламске милитантне групе, Витезова темплара. Норвежанин је данас, као и јуче, по уласку у судницу упутио десничарски поздрав, пошто су му уклоњене лисице. Он ће на располагању имати пет дана да објасни због чега је активирао бомбу испред седишта владе у Ослу, где је усмртио осморо људи, а затим на острву Утоја у омладинском кампу Лабуристичке партије убио 69 људи. читајући писану изјаву, Норвежанин је рекао да је деловао "из доброте, а не зла" и да би живот у затвору или смрт за његов народ за њега била "највећа част", после чега је судија прекинуо његов говор. Брејвик је рекао да је Европа претворена у "мултикултурални пакао", а у једном тренутку је чак омладину норвешке Лабуристичке странке упоредио са Хитлеровом омладином. Поред тога, Брејвик је казао да муслимани "не желе да се интегришу", да је то мит и да "презиру наше вредности", а затим је критиковао и марксисте, новинаре и феминисте, цитирајући бројне историјске личности, укључујући индијанског поглавицу Бика који седи. Делови судјења преносе се на норвешкој телевизији, али су камере искључене током Брејвиковог сведочења, а неће се емитовати ни излагања његових сведока. Суд је данас, током получасовне паузе убрзо после почетка судјења, прогласио неподобним судију поротника Томаса Индребоа, јер на свом "Фејсбук" профилу, дан после Брејвикових напада, написао да би га требало погубити. "Смртна казна је једини правичан исход у овом случају", написао је Индребое. У Норвешкој, иначе, не постоји смртна казна. Искључење Индребоа, кога је заменила судила Елизабет Вислеф, затражили су тужиоци и одбрана, као и адвокати који заступају жртве. Након Брејвиковог излагања одредјена је пауза у судјењу за ручак, након које би оптужени требало да настави сведочење. Брејвику суди веће које чине два професионална и троје судија поротника, градјани који се именују на четири године и учествују као и судије у одлучивању о кривици и доношењу пресуда. Брејвик је јуче, првог дана судјења рекао да је деловао у самоодбрани и да не признаје норвешки суд, а емоције није показао читавих сат времена, колико су тужиоци износили детаље о његовом стравичном злочину, све док није емитован 12-минутни видео-снимак, сажетак манифеста на 1.500 страна, који је објавио на дан убистава. Очекује се да ће судјење трајати 10 недеља, а једно од главних питања је Брејвиково ментално стање. Уколико суд одлучи да је ментално способан да кривично одговара, прети му затворска казна у трајању од 21 године, која може да буде продужена тако да иза решетака проведе читав живот.