Објављено 1,7 милиона депеша

Викиликс је јуче објавио више од 1,7 милиона тајних америчких дипломатских и обавјештајних докумената из седамдесетих година, а међу њима је и више од 10.

Република Српска 09.04.2013 | 08:35
Објављено 1,7 милиона депеша
Викиликс је јуче објавио више од 1,7 милиона тајних америчких дипломатских и обавјештајних докумената из седамдесетих година, а међу њима је и више од 10.000 депеша америчке амбасаде у Београду. Одређени број депеша односи се на говоре Јосипа Броза Тита, пресједника тадашње Југославије, и његово упућивање на непријатељске снаге на Западу које се противе његовом вођству. "Представници Амбасаде пишу да је Титов став против Запада узнемиравајући. Он покушава да у што већој мјери за кривца за националну нетрпељивост и друге домаће проблеме, које није успио ријешити током 30 година своје владавине, нађе у вањском фактору - Западу", објављено је у депешама. Америчка амбасада жалила се због навода да је Влада САД учествовала "у кампанији усмјереној против Југославије и да су је заједно водили са усташама, четницима и другим ектремистичким елементима" у случају везаном за Воице оф Америца. У документима се, такође, наводи да су представници Амбасаде размјењивали обавјештајне податке, а да је Милан Јеловац, тадашњи представник Министарства унутрачњих послова Југославије, тражио да се та размјена обавља у много већој мјери него обична размјена информација о физичкој безбједности америчких институција и особља у Југославији. Викиликс је објавио да контакти југословенске владе са Палестинским ослободилачким покретом и Фатахом не умањују њено противљење терористичким активностима на дипломатске мисије у Југославији. У једној од депеша Американци исказују своју забринутост због привођења њемачких новинара из "Франкфуртер алгемајне цајтунг", који су саслушавани због "одбијања да исправе своје критичко извјештавање о догађајима у Југославији". Амбасада САД у Београду је, како је објављено, преносила југословенској полицији информације о иранском кријумчарењу оружја. Са друге стране, када су у питању САД, објелодањени документи датирају из периода када је Хенри Кисинџер био амерички државни секретар и савјетник за националну безбједност, а оснивач Викиликса Џулијан Асанж истиче да њихово објављивање игра важну улогу у очувању "свих страна америчке историје". Ова посљедња и најобимнија група повјерљивих америчких докумената, коју је Викиликс објавио под називом "Јавна библиотека америчке дипломатије", обухвата дипломатске документе, обавјештајне извјештаје и преписку међу конгресменима од почетка 1973. до краја 1976. године. Из разоткривених депеша сазнаје се да је Кисинџер, током разговора са неименованим турско-кипарским званичником 1975. рекао: "Прије закона о слободи информисања обично сам на састанцима говорио да незаконите ствари чинимо одмах, а за неуставне је потребно мало више времена." Према документима које је објавио Викиликс, бивши индијски премијер Раџив Ганди, чија породица још доминира у владајућој партији Индије, био је посредник при продаји и куповини оружја седамдесетих година прошлог вијека. Међу објелодањеним информацијама је и то да је Ватикан сарађивао са САД у подржавању Пиночеовог пуча у Чилеу, праћеног режимом крвопролића и ликвидација. Иако је са тих 1,7 милиона докумената званично скинута ознака "повјерљиво" и доступни су преко Националне архиве, чланови Викиликсовог тима сматрају да су они превише значајни да би остали, на неки начин, по страни. Асанж се још од прошлог јуна налази у Амбасади Еквадора у Лондону, коју не смије да напусти да не би био изручен Шведској, чије га власти траже како би се суочио с оптужбама да је сексуално напаствовао двије жене 2010. Он пориче те оптужбе. Викиликс је крајем 2010. године објавио више од 250.000 тајних америчких докумената.

Коментари / 0

Оставите коментар