Француски обавештајац: Постао сам Србин по срцу

Волим Србе, а како време одмиче, само су ми још дражи, истиче Пјер Анри Бинел, бивши француски официр, осуђен због шпијунаже за Србију.

Република Српска 07.04.2013 | 14:30 Волим Србе, а како време одмиче, само су ми још дражи, истиче Пјер Анри Бинел, бивши француски официр, осуђен због шпијунаже за Србију.Осуђен због шпијунаже у корист Србије, човек који је због Србије жртвовао и своју професионалну каријеру и слободу. Непосредно пред НАТО бомбардовање, као шеф кабинета француског представника при Северноатлантској организацији, генералу Јовану Милановићу доставио је могуће циљеве, због чега га је суд у Паризу осудио на затвор. "Пре 14 година, док је НАТО бомбардовао Србију, био сам заузет обавезама према Републици! Али, пратио сам развој ситуације и бомбардовање преко ТВ екрана у затворској ћелији. Видео сам све снимке који су били доступни, укључујући погођене циљеве и храбре браниоце на београдским мостовима", прича Бинел и додаје да је брзо био ухваћен. "Први сусрет с генералом Милановићем сам имао у јулу 1998. Тада се ништа није догодило. Он је затим контактирао са мном почетком октобра и тада сам му доставио информације. Мислим да су га пратили. Наш сусрет је, тако, привукао пажњу. Али, нисам се уопште крио. Нисам имао разлога за то. Већ 10. октобра сам позван у Париз, а 17. сам први пут изведен пред судију. Не могу да процењујем ефикасност моје акције. Оно што је сигурно, јесте да нисам могао да пустим да се догоди оно што се припремало. То је било монструозно. Морао сам зато да реагујем". Бинел, који је био и у мировној мисији у Босни и Херцеговини, каже да, у почетку, није имао предубеђења нити је био за ову или ону страну. "Временом, од децембра 1995. до јуна 1996, колико сам тамо боравио, схватио сам да су Срби били једини који су држали реч. Кад би рекли да ће нешто урадити, то би и урадили. Осетио сам блискост с њима. Постао сам, да тако кажем, Србин по срцу. То је, ако хоћете, и део француске традиције. Многи Французи су блиски Србима". По изласку из затвора, како каже, Бинела су француске власти оставиле на миру. "Јесу. Променила се власт, променили су се и приоритети. Саркози је имао друге бриге. За све њих, прича о Југославији, Србији и Косову је одавно завршена. Ионако ништа нису разумели". Бинел је пажњу привукао писмима подршке које је послао на годишњицу бомбардовања. "Прво писмо сам написао на десету годишњицу криминалне агресије. Послао сам га, јер том приликом нисам могао да дођем у Београд. После тога, сваке године, шаљем, преко моје пријатељице Миле Батај Алечковић, по неколико речи подршке. Радим то, јер остајем солидаран са српским народом. Моја љубав према Србима је све већа. Откривам храбре, вредне, култивисане људе. Постоји, у свему томе, и породична традиција. Један од мојих предака се, са генералом Транијеом, борио у Првом светском рату заједно са Србима. У породици сам увек васпитаван у традицији симпатија према солунцима. А постоји и војна традиција".