Обележно 13 година од убиства Ћурувије

Новинарска удружења и породица убијеног новинара Славка ћурувије обележили су данас тринаесту годишњицу његове смрти најавивши да неће одустати од захтева надлежнима да утврде ко је наредио а ко извршио то убиство.

Република Српска 11.04.2012 | 19:06 Новинарска удружења и породица убијеног новинара Славка ћурувије обележили су данас тринаесту годишњицу његове смрти најавивши да неће одустати од захтева надлежнима да утврде ко је наредио а ко извршио то убиство. У присуству чланова породице, колега и пријатеља  положен је венац на спомен обележје ћурувији у Светогорској улици у Београду на месту где је убијен. Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Вукашин Обрадовић је рекао да је откривање налогодаваца и убица ћурвије  "тестамен нове демократске Србије". "Откријте налогодавце, именујте убице", рекао је Обрадовић,  додавши да је власт обавезна да "завири у мрачне одаје режима Слободана МИлошевића". Он је навео и да без рашчисћавања убиства ћурувије "нема демократске Србије као ни слободе говора и изражавања" а да ће колеге наставити да траже истину о томе. Председница Удружења новинара Србије (УНС) Љиљана Смајловић је рекла да је ћурувија убијен зато што је користио своје основно људско право - слободу говора која је загарантована и европским конвенцијама. Она сматра и да колеге које су га наџивеле нису успеле да сачувају ту слободу и да  је "Србија земља у којој постоји слобода штампе само за власнике медија и њихове политичке газде" оценивши и да су за то криви и сами новинари. Разочарање што то "политичко убиствио, за које су суштински одговорне државне институције" није решено изразила је данас и Бранка Прпа са којом је ћурувија живео. Власник новина „Дневни телеграф" и недељника „Европљанин", ћурувија је убијен 11. априла 1999. Била је недеља, Ускрс, агресија НАТО-а на тадашњу СРЈ, трајала је већ недељама. ћурувија је убијен испред улаза у зграду у којој је становао, и у којој се налазио део пословних просторија његовог „Дневног телеграфа", у пасажу у Светогорској улици, тада Лоле Рибара, бр. 35. у најужем центру Београда. Неколико дана раније у дневном листу „Политика експрес", који је доцније угашен, ћурувија је оптужен за „прижељкивање бомби и издају". Истрага је, после пада режима Слободана Милошевића, утврдила да су га даноноћно пратили припадници Државне безбедности и да су изненада, уочи самог убиства, повучени са „задатка". На основу захтева Специјалног тужилаштва истражни судија саслушао је више од 100 предложених сведока. Поред осталих саслушано је „27 пратилаца" припадника ДБ, низ бивших функционера те службе, обављено је медицинско-балистичко вештачење, а прикупљени су и други материјални докази. Брат убијеног Славка ћурувије, Јово, обратио се уочи тринаесте годишњице убиства Јелку Кацину, известиоцу Европског парламента за Србију, јер убиство његовог брата није разрешено ни после 13 година. У писму Кацину Јово ћурувија истиче да је тортура режима Слободана Милошевића, против његовог брата почела 1998. пошто је доносен нови Закон о информисању, а да је појачана после говора Славка ћурувије пред Хелсиншком комисијом, у Конгресу САД, 10. децембра 1998 године.