Свједок: Власт није тјерала Муслимане из Сокоца

Милован Бјелица је сугерисао да су муслимански цивили добровољно отишли из општине Соколац.

Република Српска 02.04.2013 | 18:25 Милован Бјелица је сугерисао да су муслимански цивили добровољно отишли из општине Соколац. То су чиниле неформалне групе младих Срба.Сведочећи у одбрану Радована Караџића, ратни градоначелник Соколца Милован Бјелица негирао је данас пред Хашким трибуналом навод оптужнице да су српске снаге 1992. злочинима и насиљем прогнали Муслимане из те општине. Бјелица је сугерисао да су муслимански цивили добровољно отишли из Соколца и насеља око њега. Не оповргавајући да су се догодила два масовна убиства Муслимана, сведок је као починиоце означио "неформалне групе младих Срба" над којима власти нису имале контролу. Караџић (67), тадашњи председник Републике Српске и Српске демократске странке (СДС), оптужен је, између осталог, за прогон муслиманског и хрватског становништва из 20 општина широм БиХ. Бјелица је изјавио је да су, насупрот СДС-у чији је главни циљ било очување Југославије и "равноправности" српског народа у БиХ, "муслимански екстремисти", окупљени у Патриотску лигу, почетком 1992, прибегавали "саботажама и актима тероризма". За кризни штаб СДС, чији је члан био, Бјелица је рекао да је основан у априлу 1992. и да, супротно наводу оптужнице, није имао тајну команду над српским снагама, већ је настојао да нормализује живот. Сведок је негирао да је штаб добијао упутства из врха СДС. По Бјелициним речима, Муслимани су почели да напуштају Соколац и насеља где су били мањина, пошто је Странка демократске акције одбила да сарађује са српским властима. Власти, како је сведок изјавио, нису муслиманске цивиле подвргавале притиску да оду. Иако је велики број српских избеглица из других крајева БиХ отежавао ситуацију, Муслиманима који су остали ништа се није догодило до краја рата, тврдио је Бјелица. Сведок је сугерисао да је офанзива ВРС у соколачкој општини у лето 1992. биле усмерена на разоружавање муслиманских екстремиста. Муслимани су пружили отпор, а жртава је затим било "на обе стране". У Соколцу, по Бјелици, није било српских паравојних формација, већ "неформалних група младих људи" које су "терорисале и Муслимане и Србе", док их власти нису сузбиле. Те групе, сведок је означио као одговорне за убиста 50, односно 44 муслиманска цивила у селима Арбињска Пропаст и Новосеоци, у јуну и септембру 1992. Бјелица - кога ће сутра унакрсно испитивати тужиоци - тврдио је да власти у Сокоцу за те злочине у то време нису знале. Караџић је, пре Бјелице, пред судије као сведока извео и бившег секретара главног и извршног одбора СДС Трифка Комада који је изјавио да је та партија настојала да спречи рат и сукобе. Исту сврху да "штите, а не протерују несрбе" - имали су кризни штабови у општинама широм БиХ. При том исказу, сведок је остао и пошто му је, у унакрсном испитивању, тужилац Алан Тигер предочио да је Караџић у фебруару 1992. наложио кризним штабовима да преузму власт у општинама где су Срби већина, али и тамо где су мањина. Одговарајући на питања тужиоца, Комад је потврдио да му је, пре рата у БиХ, Караџићев блиски сарадник Никола Кољевић "о разграничењу" преговарао са тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом. Кољевић је сведоку пренео да је од Туђмана тражио да спречи ширење рата из Хрватске на БиХ. На Кољевићево питање хоће ли да "Херцеговина буде граница", Туђман је, по Комаду, одговорио: "Може, под условом да Муслимане претерамо у ваш атар". По записнику са састанка, који је тужилац Тигер цитирао у судници, Кољевић је Туђману рекао да "није немогуће поделити БиХ", премештањем становништва и имовине, односно "хомогенизацијом". Туђман је, како је цитирао заступник оптужбе, узвратио да је сличан проблем у Првом и Другом светском рату решен "разменом" становништва. Одбрану пред судом у Хагу, Караџић ће наставити сутра. Он је оптужен и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.