Комад: СДС жељела да се избјегне рат у БиХ

Бивши функционер СДС-а Трифко Комад је, у наставку суђења некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу у Хашком трибуналу, рекао да је ова странка жељела да буду избјегнути крвопролиће и рат у БиХ.

Република Српска 02.04.2013 | 17:10 Бивши функционер СДС-а Трифко Комад је, у наставку суђења некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу у Хашком трибуналу, рекао да је ова странка жељела да буду избјегнути крвопролиће и рат у БиХ. Комадина, који је био свједок одбране, рекао је да је СДС од оснивања била за равноправан третман српског народа у БиХ и Југославији. Он је навео да се СДС својим активностима залагао за поштовање Устава и закона, док су друге странке дјеловале нелегално. Комад је истакао да је СДС обуставио активности када су избили сукоби, како би се избјегла могућност да партија користи своју моћ ради утицаја на рад државних органа. Тужилац Ален Тигер тврдио је да је Караџић био апсолутиста. Он је указао на пресретнути разговор који је у септембру 1991. оптужени имао са тадашњим предсједником Србије Слободаном Милошевићем којем је рекао да је распустио Општински одбор СДС-а у Требињу, јер су хтјели да смијене Вучуревића, којег је назвао његовим човјеком. Комад је рекао да Караџић пред њим никада за Вучуревића није рекао да је "његов човјек", али је потврдио да је било проблема у одборима СДС, не само у Требињу, већ и у другим општинама. У Караџићевом додатном испитивању свједок је потврдио да је Статутом СДС-а била предвиђена могућност распуштања страначких одбора. Комад је негирао да је Караџић био апсолутиста, тврдећи да је поступак смјене био демократски. Комад је до почетка рата у Републичкој конференцији Социјалистичког савеза БиХ био задужен за питања вјерских заједница, а по оснивању СДС-а био је члан Главног и Извршног одбора, те секретар Извршног одбора. Од краја 1992. до пензионисања Комад је радио у канцеларији Републике Српске у Београду. Наредни свједок одбране - Милован Бјелица, који је био предсједник Општинског одбора СДС-а на Сокоцу, рекао је да у овој општини није било паравојних или параполицијских формација. "Постојале су неке неформалне групе младих људи који су терорисали и муслимане и Србе. Након формирања власти ове групе су нестале, односно особе које су их чиниле су протјеране или ухапшене", рекао је Бјелица. Он је изјавио да на Сокоцу није било логора или затвора, нити је било инструкција државних власти да се организују. Бјелица је потврдио да је знао за два инцидента, у јуну и септембру 1992, у којима је убијено 50, односно 44 муслиманских цивила. За инцидент који се догодио у јуну свједок је рекао да је чуо након што су тијела ексхумирана, јер је догађај скриван од јавности. У вези са инцидентом у септембру, Бјелица је рекао да је сазнао да су убиства починили припадници неформалне групе младих Срба, те да су починиоци прикрили злочин и да власти Сокоца о томе нису биле информисане. Главни претрес биће настављен сутра.