ВУК ЈЕРЕМИЋ (У ИМЕ НУРИЈЕ И ДЕЛВЕТЕ) ПРИМИО МЕДАЉУ

Предсједник Генералне скупштине УН Вук Јеремић изјавио је вечерас, примајући у име породице Поздерац израелску медаљу "Праведник међу нацијама", да је неизмјерно поносан на своје претке, који су у Другом свјетском рату устали против злочина над јеврејским и српским суграђанима.

Република Српска 18.03.2013 | 20:15 Предсједник Генералне скупштине УН Вук Јеремић изјавио је вечерас, примајући у име породице Поздерац израелску медаљу "Праведник међу нацијама", да је неизмјерно поносан на своје претке, који су у Другом свјетском рату устали против злочина над јеврејским и српским суграђанима."Моје неизмјерно узбуђење због овог признања произлази из дубоког осјећаја да ова стара породична прича није у мени жива само зато што афирмише општељудске принципе, већ и зато што моје разумијевање догађаја у савременом свијету чини историјски живим. То је осјећање опасности каквој нас је редовно излагало међусобно неразумијевање", рекао је Јеремић, примајући медаљу од амбасадора Израела у Београду Јосефа Левија. Музеј холокауста Јад Вашем донио је одлуку да се Нурија и Девлета Поздерац и Војислав Кнежевић постхумно награде медаљом "Праведник међу нацијама" због спасавања Јевреја у Другом свјетском рату. Напомињући да он лично ничим није заслужио то признање пошто није био ни рођен у то вријеме, Јеремић је на свечаности у Београдском драмском позоришту оцијенио да то што Израелци тај чин ни послије 72 године нису препустили забораву, већ су га убиљежили у историју, представља поруку да смисао живота на простору бивше Југославије не треба тражити само у памћењу преживљеног зла, већ и добра. То трансгенерацијско балканско искуство, према Јеремићевим ријечима, непогрешиво свједочи како је међу нашим народима побједа сарадње, емпатије и солидарности над међусобним наношењем зла редовно отварала године просперитета за све који насељавају овај дио Балкана. "С друге стране, кад год су превладали неразумевање и вјера да се може постићи добро за свој народ на рачун оног другог, цио регион, без изузетка, западао је у регресију, сиромаштво и губитак државне самосталности", нагласио је Јеремић. "Као посљедица онога што нам се догодило, ми данас немамо овдје практично ниједан народ који је задовољан својим положајем, и имамо скоро све из чијих дубина се тако често чује како је за зло које им догађа кривац онај други, који живи поред њих." Јеремић је подсјетио на мисао писца Иве Андрића да је "међусобна упућеност наших народа једних на друге редовно бивала прва станица на путу до слободе и просперитета, а наше омразе увијек први корак ка њиховом губљењу". Он је упозорио да будућност Балкана, "под утицајем неких моћних кругова", покушава да се сведе на комадање нечијег националног и државног простора, указујући да се у читавом региону појавио низ нестабилних друштава, културна регресија и опасност од повратка у сиромаштво. "У највећем дјелу балканских елита, нажалост, не видимо разумијевање те опасности. Често га неки не виде ни код нас, посебно када вјерују како је управо комадање државе темељац бољитка за све, називајући то прихватањем реалности", казао је Јеремић. Историја и антропологија, према његовим ријечима, показују да народи који не разумију реалност нестају у вихору историје, али да нестају и они народи који се препусте постојећем стању, ничим не настојећи да га измјене. "Само они који могу да спознају реалност и у себи пронађу снаге да раде на њеној промјени у заједничку корист, могу се надати слободи и напретку", нагласио је Јеремић. Народи Балкана, растрзани између рђаве реалности и ризичног сна о идеалном, данас гледају у будућност, која ће, како је оцијенио Јеремић, бити обиљежена највећим промјенама на свјетској сцени у посљедњих седам деценија. "Онај ко их не буде уочио платиће цијену својој кратковидости, онај ко направи корак прије времена, платиће цијену свог нестрпљења", упозорио је он и додао да неће погријешити само онај ко буде довољно упоран и самосвјестан захтијевајући правду за себе, али истовремено и довољно широк, захтијевајући је и за све остале. Медаља "Праведник међу нацијама" је највиша почаст коју израелска држава, у име јеврејског народа, указује нејеврејима који су ризиковали живот како би спасили Јевреје од сигурне смрти.