Руси шаљу контролу у Хашки трибунал

Хашки трибунал ради без икакве међународне контроле и зато Дума шаље званичне делагације које ће да контролишу кршење права оптужених, каже академик Јелена Гускова.

Република Српска 16.03.2013 | 23:25 Хашки трибунал ради без икакве међународне контроле и зато Дума шаље званичне делагације које ће да контролишу кршење права оптужених, каже академик Јелена Гускова. Прва посета била је 25. фебруара, а међу Србима у притвору владало је огромно узбуђење због вести о посети званичне руске делегације, рекла је проф. др Јелена Гускова за “Вечерње новости”. "Много је разлога због којих Хашки трибунал не може да носи часно име суда, почев од незаконитог оснивања, преко доношења прописа и примене процесног и материјалног права, до селективног оптуживања, казнене политике и нехуманог извршења кривичних санкција. Сви, иоле озбиљни теоретичари права и историчари изричу озбиљне критике на трибунал, који нема никакве међународно-правне и историјске везе с Нирнбершким судом, већ представља правну фарсу и политички инструмент креатора лажне историје", рекао је проф др Оливер Антић, саветник председника Србије, на прошлонедељној промоцији књиге "Од Нирнберга до Хага" у Руском дому у Београду. Реч је о зборнику радова са истоимене међународне научне конференције одржане 2011. у организацији "Београдског форума за свет равноправних". "Постоји тенденција да Нирнбершки процес добије савим другачије значење. Они који су из геополитичких разлога заинтересовани за ревизију историје намећу опасну тезу да је трибунал у Хагу сукцесор суда у Нирнбергу. Према томе, Срби се изједначавају с нацистима. Шира последица оваквог рада Хашког трибунала је и ревидирање историјске улоге Русије, односно узрока и последица светских ратова. Наш научни и цивилизацијски задатак је да те процесе разоткријемо", рекао је проф. др Антић. Идеја о одржавању научног скупа "Од Нирнберга до Хага" потекла је из руске амбасаде у Србији, открила је проф. др Јелена Гускова, редовни члан Руске академије наука и инострани члан САНУ. "Наш амбасадор био је веома забринут због опасне и снажне тенденције ревидирања историје на Западу. Он је упозорио на раст популарности нацизма и све чешће покушаје да се изједначи одговорност Хитлерове Немачке и Совјетског Савеза, односно Русије, за Други светски рат. Нарочито је упозорио на изједначавање Нирнбершког суда, где се судило идеологији нацизма са Хашким трибуналом који ревидира историју и кривицу за све што се дешавало деведесетих баца на Србе. На тај начин се накнадно оправдава агресија на вашу земљу. То је опасан сигнал и за Русе, јер кад год са Запада крене поход на Русију увек се прво покушава с уништењем Србије. Агресор не жели самосвесну и јаку Србију", рекла је академик Гускова. После упозорења из београдске амбасаде прво је на научном скупу у Москви анализирана делатност Хашког трибунала. Оцењен је као зависан и пристрасан. "Судије и тужиоци су оптерећени предубеђењима. Трибунал манипулише статистичким подацима и непровереним статистичко-демографским конструкцијама, скривају се документи и искривљују чињенице. Све је прилагођено унапред задатом исходу оптужнице, а то је окривљавање Србије. Ако се власти у Србији не супротставе циљаном стварању комплекса кривице, он ће имати катастрофалан учинак, нарочито код младих нараштаја", упозорила је академик Јелена Гускова. "Невероватно је да међународна заједница није успоставила ниједан механизам контроле Трибунала. Зато је руска Дума одлучила да у Хаг шаље званичне делегације које ће на лицу места контролисати кршење права оптужених и међународног права. Прва посета била је 25. фебруара, а током ње је трочлана делегација депутата посетила генерала Ратка Младића. Међу Србима у притвору владало је огромно узбуђење због вести о посети званичне руске делегације", открила је Гускова за "Новости". Дума је још у децембру упутила захтев за службену посету, што је изазвало велико узнемирење међу службеницима Трибунала. "Ниједна организација их никада није проверавала и буквално десет пута су тражили потврду да је реч о званичној делегацији. Узнемирило их је и то што су чланови делегације били - генерал, адмирал и пуковник. Посету нису отказали само зато што је припрема била веома озбиљна", каже др Гускова за "Новости". Ипак, уместо тражена два дана, делегацији Думе одобрена посета притворској јединици у Схевенингену - два сата дневно. При томе је другог дана, 26. фебруара, време посете померено за касно поподне, када су депутати већ били у авиону. "Депутати су о томе известили јавност истог дана на конференцији за медије у руској амбасади. Они су претходног дана генералу Младићу, после детаљеног прегледа, уручили писма и поклоне. У последњи час им је забрањено да унесу Медаљу 70 година Стаљинградске битке и Медаљу Стаљина које је генералу доделила Комунистичка партије Руске Федерације", испричала је "Новостима" академик Јелена Гускова. Професор Правног факултета др Борис Кривокапић нагласио је да постоји тренд западних центара моћи да Хашки трибунал користе за политичке циљеве. "То веома наликује на "Токијски процес" који је Америка организовала после Другог светског рата, а у ком су као докази коришћени и исечци из новина".