ДЕКРИМИНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ

Аналаизирајући стање у Србији ИФИМЕС наводи да се  неизбјежно  поставља питање каква је уопште била политика Бориса Тадића.

Република Српска 13.03.2013 | 08:58 Аналаизирајући стање у Србији ИФИМЕС наводи да се  неизбјежно  поставља питање каква је уопште била политика Бориса Тадића. Често су Тадић и његове Демократе покушале ту политику представити као наставак политике покојног премијера Србије и предсједника ДС-а Зорана Ђинђића. У основи радило се о политици, која је једно мислила, друго говорила, а треће радила и која је имала веома мало додирних тачака са политиком убијеног премијера Ђинђића.Цјелокупни државни систем Републике Србије био је под апсолутном контролом Тадића и његове странке. Неуставно је у Србији био успостављен предсједнички систем. То је било посебно видљиво у сектору правосуђа и кроз неуспјели покушај (не)провођења реформе правосудног система. Медији су дисциплиновани преко огласних агенција градоначелника Београда Драгана Ђиласа и утицаја тадашњег савјетника у Тадићевом кабинету Срђана Шапера, који су контролисали највећи дио огласног простора у медијима и тако дисциплиновали и (само)цензурисали медије. Оцјене кажу, да је чак и за вријеме владавине Слободана Милошевића појединачно било више слободних медија него у вријеме Тадићеве владавине. Тадићева политика покушала је застрашивањем највиших представника администрације у Бриселу и Wасхингтону спријечити долазак на власт Српске напредне странке  и Томислава Николића, који су према Тадићевој реторици антиевропске и антизападне усмерености. Нажалост, у томе је добрим дијелом успјевао убедити Запад. Слично је радио и са Социјалистичком партијом Србије, којој је на сваком кораку стварао баријере да постане чланица Социјалистичке интернационале и асоцијације европских социјалиста и социјалдемократа. Тадићева политика са државама у региону била је углавном залагање за сарадњу на декларативном нивоу. Са Црном Гором односи су све вријеме били затегнути. Са Хрватском је то био више куртоазни однос него истинска сарадња. Када је у питању Босна и Херцеговина водио је политику којом је афирмисао и промовисао Милорада Додика као незваничног копредсједника Србије. ИФИМЕС је у досадашњим анализама упозоравао, да су поједини највиши функционери Демократске странке дјеловали као организована криминална група. Дванаест година владавине Тадићеве Демократске странке представља период компромитација и повезивања са организованим криминалом и корупцијом. То илуструју многобројни примјери. Неке од примјера је навела и ЕУ у резолуцији Европског парламента донесеној 29.марта 2012.године, које власти у Србији још увек нису имплементирале. ЕП захтјева од власти у Србији да проведе истраге и ревизију спорних приватизација у чак 24 предузећа и санкционише одговорне. Истраге поменутих приватизација указују на кључну улогу у већини извршених спорних приватизација Бориса Тадића и појединаца из врха Демократске странке и Млађана Динкића, министра и предсједника Уједињених региона Србије . Европска унија изнијела је озбиљне примједбе на законитост проведене приватизације, посебно у предузећима „Сартид“, „Југоремедија“, „Мобтел“, „Ц маркет“ и „АТП Војводина“. ЕУ захтјева од власти у Србији, да одмах скину ознаку тајности са докумената о приватизацији и продаји спорних предузећа, која су до сада била означена државном тајном што је у супротности са професионалним и европским стандардима. Да би борба против организованог криминала и корупције заиста захватила шире размјере потребно је процесуирати кључне појединце. Досадашње истраге показује да спорне приватизације предузећа у Србији воде до Тадића и Динкића. Поставља се питање гдје су послије демократских промјена 5.октобра 2000.године „нестале“ енормне своте новца Милошевићевог режима на рачунима у иностранству, посебно на Кипру, и каква је у томе била улога Млађана Динкића. Потребно је истражити и сумњиве послове Милорада Додика у Србији и утврдити поријекло његове имовине, наводи ИФИМЕС.