Хаг више не инсистира на документима о "Олуји"

Тужилаштво Хашког трибунала не инсистира више на достављању докумената који се односе на хрватску акцију "Олуја", што је дуго оптерећивало сарадњу Хрватске са судом, али тај проблем може ријешити хрватска влада због властитих потреба, изјавио је главни хашки тужилац Серж Брамерц.

Република Српска 01.04.2012 | 14:27 Тужилаштво Хашког трибунала не инсистира више на достављању докумената који се односе на хрватску акцију "Олуја", што је дуго оптерећивало сарадњу Хрватске са судом, али тај проблем може ријешити хрватска влада због властитих потреба, изјавио је главни хашки тужилац Серж Брамерц. Брамерц је додао да су од хрватских званичника добили увјеравања да ће наставити истрагу о томе гдје се налазе ти документи, без обзира на став хашког Тужилаштва. Он је за хрватски "т-портал" рекао да ускоро планира да посјети регион и да ће се у мају, вјероватно, састати са новом хрватском владом и разговарати о отвореним питањима. Коментаришући Закон о ништавности одређених правних аката правосудних органа бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Србије, који је усвојио Сабор у прошломе сазиву, Брамерц је рекао да законодавна иницијатива претходне владе представља несретан развој догађаја и препреку регионалној сарадњи. "Међутим, нови приједлог владе да се тај закон укине видимо као добар корак према наставку сарадње судских власти Хрватске и Србије", истакао је Брамерц. Оцјењујући насљеђе Хашкога суда, Брамерц је истакао да је овај суд одиграо кључну улогу у процесуирању ратних злочинаца у региону. "Хашки суд почео је с радом у тренутку када национални судови нису хтјели и нису могли извести оптужене за ратне злочине пред лице правде. Да није било Хашког суда, вјероватно не би било ни правде за жртве", додао је Брамерц. Он сматра да је Хашки трибунал допринио процесу помирења и суочавања с прошлошћу, те да је на локалним институцијама и политичарима да преузму водећу улогу како би се тај процес наставио. Хашки трибунал инсистирао је на достављању докумената о дјеловању хрватске артиљерије у акцији "Олуја" на подручју бивше Републике Српске Крајине 1995. године који су били потребни у поступку који се пред Трибуналом водио против хрватских генерала који се терете за учешће у удруженом злочиначком подухвату с циљем протјеривања Срба из Крајине током и послије операције "Олуја. У априлу прошле године Трибунал је изрекао казну од 24 године затвора хрватском генералу Анти Готовини и 18 година затвора Младену Маркачу, прогласивши их кривим за учешће у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва са подручја Крајине у Хрватској. Генерал Иван Чермак ослобођен је по свих девет тачака оптужнице. Акција хрватске војске под називом "Олуја" почела у јутарњим часовима 4. августа 1995. године гранатирањем насељених подручја сјеверне Даламције, Кордуна, Лике и Баније. Потом су хрватске снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, а у садејству са ХВО и Армијом БиХ, извршиле агресију на та подручија која су била под заштитом УН. За свега неколико дана са вјековних српских огњишта протјерано је око 220 000 становника, убијено су 1 934 лица, од којих 1 196 цивила и причињена је огромна материјална штета.