Од скромног дјечака до велике музичке легенде

Халид Бешлић рођен је 20. новембра 1953. године у селу Кнежина, у близини Сокоца, у тадашњој Југославији. Одрастао је у скромној, али сложној породици са четири млађе сестре.

Његов отац Мујо радио је у шумарству, а мајка Бехара била је домаћица. Још као дјечак, Халид је показивао изузетан слух и склоност ка музици, пјевајући на школским приредбама и сеоским забавама. Основну школу завршио је у родном крају, а потом се преселио у Сарајево, гдје је похађао занатску школу за тесара.

Након одслуженог војног рока, Халид је одлучио да се озбиљније посвети музици. Почео је наступати по сарајевским кафанама, гдје је својим гласом брзо привукао пажњу публике.

Његов први сингл, с пјесмама “Грешница” и “Не буди ми наду”, објављен је 1979. године, а двије године касније издао је и свој први албум под називом “Сиједи старац”. Управо тада започиње његов пут ка врху југословенске музичке сцене.

Током осамдесетих година Халид Бешлић постао је једно од најпознатијих имена народне музике у цијелој бившој Југославији. Његове пјесме попут “Нећу, нећу дијаманте”, “Миљацка”, “Буди, буди увијек срећна”, “Ех, кад би ти” и “Хеј, зоро не свани” постале су безвременски хитови које публика и данас радо пјева.

Његов топли глас, емотиван приступ интерпретацији и једноставност у понашању учинили су га пјевачем којем су вјеровали и радници и интелектуалци, сељаци и грађани, млади и стари.

Ратне године 1992–1995. затекле су Халида у пуној снази и слави. Умјесто да се повуче, он је одржао преко пет стотина хуманитарних концерата широм Европе, прикупљајући помоћ за ратом погођене грађане Босне и Херцеговине. Тиме је показао да му је људскост важнија од славе, те је стекао додатно поштовање својих суграђана.

Након рата, Халид Бешлић наставља градити каријеру. Албуми које је објављивао двијетисућитих година — попут “Први пољубац” (2003), “Миљацка”, те “Романија” (2013) — потврђују да његова музика никада не застаријева.

Његове пјесме, често испуњене носталгијом, љубављу и сјетом, постале су симбол једне епохе и остале дубоко урезане у колективно памћење народа.

У фебруару 2020. године Халид је објавио албум “Требевић”, који је наишао на сјајан пријем код публике, а пјесме с тог албума убрзо су освојиле радијске станице широм регије.

У јуну 2013. одржао је спектакуларан концерт на сарајевском стадиону Кошево, којем је присуствовало више од 40.000 људи, потврдивши статус једне од највећих музичких звијезда са простора бивше Југославије.

Халид је у браку са супругом Сејдом још од касних седамдесетих година. Упознали су се у Сарајеву, када је његова музичка каријера тек почињала. Заједно имају сина Дина и двије унучице, које су рођене 2014. године. Породица му је увијек била највећа подршка и ослонац у животу.

Његов живот, међутим, није био без тешких тренутака. У марту 2009. године доживио је тешку саобраћајну несрећу у близини Вогошће. Након вишесатне операције успио је преживјети, али је изгубио вид на десном оку.

Иако је повреде претрпио и физички и емотивно, Халид се након вишемјесечне рехабилитације вратио музици и наступима, потврђујући да га животна искушења нису сломила.

(Аваз) Фото: Сцхреенсхот/Yоутубе