Да није било пљачке могли смо имати насип као у Холандији

“Колико је новца генерално покрадено, плус колико је плаћено пенала због неповучених кредитних средстава, могли смо имати насипе као у Холандији, да сваку кишу дочекујемо потпуно безбрижно”, наводи Петровић.

Република Српска 29.09.2024 | 20:07

Насип на ријеци Дрини ни десет година након катастрофалних поплава које су задесиле Семберију није изграђен. У току су радови на првој фази која не представља ни десетину од планиране дужине насипа. Док се одговност пребацује са једне на другу страну, остаје чињеница да су Семберци, у случају сличне непогоде, потпуно незаштићени, те да би цех поново платио обичан човјек.

2014. година: Подивљала Дрина у Семберији носи све пред собом. Насипа на Дрини нема. 2024. година: Суша је, опасности нема, али нема ни насипа… опет. Семберци, а мјештани Јање прије свега, већ више од 10 година ниједно прољеће ни јесен не дочекују мирни. Изградња дуго очекиваног насипа започета је прије осам мјесеци у Јањи али…

“Овај зид који је изграђен ће зауставити један дио воде који ће се вратити у насеље и поплавити га. Само овом дионицом ништа није ријеђено. Јесте ријешено за један дио града јер вода неће отићи у град него у насеље Јања”, каже Радослав Боровчанин, предсједник МЗ Јања.

“Да би заштитили Јању било је потребно кренути од Јоховца. Ту је планиран земљани насип у дужини од четири или пет километара на потезу од Брзаве до Јоховца. Кад ће тај дио доћи да се ради то не знамо. У том подручју Дрина прави проблем, кад се разлије плави дио викендица и дио Јање”, додаје Мујо Богаљевић, члан Савјета МЗ Јања код Бијељине.

- Од 2014. до 2020. године републичке и тадашње градске институције су спавале јер није постојао ниједан документ који се односи на изградњу насипа, каже градоначелник Бијељина Љубиша Петровић.

Додаје да је од момента кад је постао градоначелник, градска администрација урадила све што је било до њих око дозвола и експропријације земљишта.

“Због спавања институција, за тих шест година подизани су кредити од европских и свјетских организација, односно банака који су дуго стајали неповучени, а Српска је плаћала пенале на неповучена кредита средства. Можда их и дан данас плаћа јер се информације крију као змија ноге”, истакао је Петровић.

- Тренутно трају радови на изградњи прве дионице насипа у дужини од 2,8 км од ушћа ријеке Јање у Дрину до уставне грађевине у Јањи, каже Саша Мирић, високи стручни сарадник за односе са јавношћу у “Водама Српске”. Пројектом је планирано да се гради 30-ак километара насипа, додаје.

“Тренутно се ту гради 2400 м земљаног класичног насипа и већ је изграђено око 400 м високог парапетног зида. То је та дионица насипа на најкритичнијем дијелу за изливање ријеке Дрине и плављење Семберије. Очекујемо да ће радови бити готови до краја године, ако временски услови то дозволе”, објашњава Мирић.

“Том динамиком изградње Дринског насипа Бијељина ће насип и заштиту од поплава добити за наредних 20-ак година”, поручује Петровић.

“Насип је потребно завршити јер је срамота да од 2014. године није урађен. То је срамота за Српску и за њено руководство”, додаје Боровчанин.

Градоначелник Бијељине тврди да су прикупљена рекордна средства од водних накнада, прије свега у 2023. години.

“Колико је новца генерално покрадено, плус колико је плаћено пенала због неповучених кредитних средстава, могли смо имати насипе као у Холандији, да сваку кишу дочекујемо потпуно безбрижно”, наводи Петровић.

Грађани, кажу не вјерују да ће ни радови у првој фази насипа бити завршени на вријеме, а не смију, како истичу, ни да размишљају кад ће бити изграђен комплетан насип. Када ће бити потпуно зашићени од поплава очигледно нико не зна. Док се то не деси, препуштени су сами себи и остаје им да се, како кажу, моле да се катастрофа из 2014. године никад више не понови.