Воде Српске прогутале 25 милиона марака

Хитно трошење јавног новца по хитним преговарачким поступцима нису проблем за директора Вода Српске Мирослава Миловановића и шефа службе за набавке Зорана Лазића. Фаворити су им познати – Институт за воде“, „Завод за водопривреду“, Еко-Еуро Тим“, „Проинтер“... Само 19 оваквих уговора прогутало је 25 милиона КМ.

Република Српска 26.03.2023 | 20:42

Када сте на челу, на примјер, „Вода Српске“, па још кадар СНСД-а, онда сте у прилици да осмислите тендер, вриједност посла процијените до максимума, све договорите са фирмом блиском власти и тако широм отворите касу јавне установе. Знају то врло добро вршилац дужности директора Мирослав Миловановић, шеф сектора за набавке Зоран Лазић и њихови фаворити - „Институт за воде“, „Еко-Еуро тим“, Завод за водопривреду, „Проинтер“... На крају све хвалоспјевима пропрати Алтернативна телевизија.

Журнал је анализирао само 19 оваквих уговора, у вриједности 24.878.228 КМ са ПДВ-ом.

Разлога за хитност нема, али их Миловановић и Лазић пронађу.

„Од радника траже да спроводе незаконите, наштимане тендере за њихове изабране фирме по надуваним цијенама, а онда им пријете отказима и разним санкцијама. Проводе се преговарачки поступци без објаве обавјештења у јавности и тако позивају само одабране фирме, које према раније договореном буџету нуде максималну вриједност у понуди. Конкуренције нема. Закон о јаваним набавкама БиХ јасно је прописао да се такви поступци могу проводити само у случају велике хитности као што су пожари, земољотреси и у случајевима у којим уговорни орган, да би заштитио људска и материјлна добра, може посегнути за овим пступком, али за Миловановића хитан поступак је и испитивање водотока и ревизија пројеката и чишћење канала и набавка софтвера", наводи извор Журнала.

Канцеларија за разматрење жалби у Босни и Херцеговини, истиче, такве одлуке о додјелама уговора је поништавала, али је управа „Вода“ поново покретала исте поступке:

„Било је случајева гдје жалбе које дођу у КРЖ, код предсједника комисије за жалбе Радомира Пашића, буду одбијене, иако је јасно да по Закону о јавним набавкма БиХ није могуће проводити преговарачке поступке за овакве случајеве. Цијена за одбијање жалбе, према причи и хваљењу власника 'Института за воде' из Бијељине Миленка Савића је 10.000 КМ, што је ситница за послове које добијају без прописно расписаног тендера.“

Миловановић је 12. септембра прошле године, по исходу директног преговарања, одлучио да је Завод за водопривреду, с којим сада „сарађује“, а прије је био и сувласник бивши министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Радивоје Братић, најбољи понуђач за ревизију плана управљања ризиком од поплава на подручју Републике Српске – 349.947 КМ, а потом је 23. децембра прихватио молбу Завода за повећање износа за 182.000 КМ. Миловановић је припремио анекс уговора.

Занимљиво, сједиште ове фирме је на истој адреси на којој су смјештене и Воде Српске, а наш извор тврди да је Миловановић свој власнички удио „сакрио“ иза имена директора Недељка Судара. Директор „Вода“ није одговорио на ово, али ни остала питања Журнала.

И бијелински „Институт за воде“ на истој је адреси, а у власништву, такође, бившег министра пољопривреде, водопривреде и шумарства Миленка Савића. Да би био формиран, бивша Агенција за воде препустила му је опрему коју је њој донирала Европска унија. Приватна фирма задужена је за мониторинг ријека у Републици Српској.

Контролисање захваћене количине воде у 2018. години коштало је 18.814 КМ. Мимо свих законксих правила 2020. године заведена су чак два истовијетна уговора – испитивање квалитета вода и водотока у РС, у фебруару 448.913 КМ, у јуну 249.210 КМ. Услиједила је и процјена утицаја дуготрајних промјена које изазивају повећане концентрације приоритетних супстанци – 24.921 КМ.

Наредне године ситуација са испитивањем воде и водотока била је иста – у марту 499.766 КМ и новембру – 249.453 КМ.

Ни директни споразум није пропуштен. Хидрометријска мјерења протока за три дубине воде на каналима у Семберији, Воде Српске Институту за воде платиле су 5.265 КМ.

Фирма „Еко-Еуро Тим“ повезана је са породицом Илић. Младен Илић био је предсједник Скупштине Града Бањалука, а фирму води зет Драгиша Тубић.

Преговарачки поступци без објаве обавјештења 2021. године листом су им били намијењени.

За санацију клизишта на Мљечаници – 378.617 КМ, за чишћење и уређење водотока и регулисаних канала 898.134 КМ, чишћење мреже на подручју Српца, Брода, Дервенте, Модриче, Вукосавља и Шамца – 2.999.998 КМ.

У 2022. Миловановић их је, такође, „припазио“. За чишћење мреже на подручју Дубичке равни – Лијевча поља и села Ножичко чак 6.616.151 КМ, а за хитну санацију и реконструкцију заштитних водних објеката у Бањалуци, Приједору, Градишки, Лакташима и Српцу – 3.107.755 КМ.

Ни у 2023. ништа није омело тендерско пословање. За хитну санацију штета од поплава у Козарској Дубици из касе јавне установе намијењено је 748.250 КМ, за рехабилитацију и регулацију Врбаса – 6.642.249 КМ.

Међу пробраним фирмама је и „Проинтер“, с којим „сарађује“ Игор Додик, син предсједника РС Милорада Додика. Почетком новембра прошле године одлучено је да ова фирма, „Калдера“, која у његовом власништву, и „АРС Инжењеринг“ ураде реконструкцију електроенергетских објеката и црпних станица на сливу Саве. Према преговарачком поступку без објаве обавјештења у јавности – 1.499.074 КМ.

За афирмацију пословања Вода Српске задужена је Алтернативна телевизија (4.680 и 4.680 КМ), којом управља „Инфинитy медиа“, а којом управља „Инфинити Интернатионал Гроуп“, а у чијем саставу послује и „Проинтер“...

(зурнал.инфо) Фото: Агенције