Републици Српској стиже на наплату стотине милиона КМ

Остало је мање од два мјесеца до сједнице Арбитражног вијећа пред Судом у Вашингтону на коме ће се разматрати захтјев Републике Српске за поништење пресуде која је обавезује да словеначкој компанији “Вијадукт” исплати 90 милиона КМ одштете. Спор је изгубљен због једностраног раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу. Струка истиче да је ријеч о коначној арбитражној одлуци за коју не постоји право жалбе.

Република Српска деценијама губи милионе и милијарде у замршеном клупку афера и пропалих пројеката. Милионска потраживања стижу на наплату ове године и то 90. милиона марака за исплату дуга словеначком “Вијадукту” и главница дуга са бечке берзе.  Због неодговорне власти потраживања се фактуришу грађанима. 

Остало је мање од два мјесеца до сједнице Арбитражног вијећа пред Судом у Вашингтону на коме ће се разматрати захтјев Републике Српске за поништење пресуде која је обавезује да словеначкој компанији “Вијадукт” исплати 90 милиона КМ одштете. Спор је изгубљен због једностраног раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу. Струка истиче да је ријеч о коначној арбитражној одлуци за коју не постоји право жалбе.

Економиста Миленко Станић у изјави за БН каже да је у арбитражном поступку Република Српска изгубила не само 90 милиона марака, већ и трошкове поступка у износу од око 10 милиона марака. Он наглашава да ће за сваки мјесец кашњења у исплати Република Српска платити значајне трошкове. 

Словенци су прије покретања арбитраже нудили нагодбу од пар милиона евра, али су у Влади Републике Српске то одбили, сматрајући како је правда на њиховој страни. 

“Буквално је посао направљен адвокатима који су сигурно зарадили баснословне суме новца. Из чијег џепа? Из буџета Републике Српске.”, истиче Мирјана Орашанин, посланик СДС у Народној скупштини Републике Српске.

Министар финансија Зора Видовић својевремено је изјављивала да ће терет потраживања пасти на рачун Елекетропривреде. Економиста Станић пак наводи да су губитинци грађани Републике Српске који ће платитит те обавезе и штете које прелазе износе од 100 милиона или преко рачуна електричне енергије ако платилац буде Електропривреда Републике Српске, односно индиректно преко буџета ако платилац буде буџет Републике Српске. 

Док друштво скупо плаћа посљедице штетних уговора који нису заштитили Републику Српску, поставља се питање зашто нико не сноси одговорност? 

Економски аналитичар Јелена Тривић оцјењује да се иза свега крију непознати интереси и раскусуравање те да би се тиме требали бавити истражни органи и правосуђе.  “Оно чему би се требало судити је Влада Републике Српске која је довела овај народ у такву ситуацију да се ови дугови изгубе, односно да се поступак на суду изгуби.”, додаје економиста Алекса Милојевић. 

Још једно милионско потраживање долази на наплату средином ове године и то главница дуга  са бечке берзе, на којој је продато 168 милиона евра обвезница непознатом купцу. Непознат је и купац 300 милиона евра обвезница са лондонске берзе. 

Економиста Милојевић поставља питање: 

“Зар није огромно понижење за овај народ да се власт задужи на лондонској берзи, а да се не зна ко је купио обвезнице и коме ми то треба да враћамо?”

Да је задужење било нетранспарентно, слаже се и Јелена Тривић. Са друге стране економиста Станић подвлачи да постоји ургентна потреба да се мијења Закон о унутрашњем дугу и задужењу Српске, односно да се питање задужења врати у надлежност Народне скупштине Републике Српске, која треба да буде кочница прекомјерног задужења. 

Дугови се гомилају, штете по Републику Српску све веће, али за све то нико не одговара. Санкције нема, грађани кратког памћења, а владајући политичари господари живота и смрти Републике Српске.

(БН Фото: БН)