Руске санкције оставиле би ЕУ без руског гаса

У случају да Запад уведе Русији санкције које би укључивале и гас, ЕУ би се нашла у тешкој ситуацији јер из руских извора увози чак 46 одсто овог енергента, наводи "Геополитика".

Регион 28.01.2022 | 11:08

Европа је најпрофитабилније тржиште за руски гас, па је тако Русија у 2020. години Европи испоручила 175 милијарди метара кубних овог енергента, много више него свом другом највећем тржишту Азији.

Испоруке би могле бити заустављене западним санкцијама, на примјер, ако Русија буде одсјечена од платног система (СВИФТ), што је једна од могућих санкција које је помињао Вашингтон.

СВИФТ (СWИФТ) представља главни глобални правац плаћања и банковних трансфера. Без СВИФТ-а, већина земаља које користе платну мрежу не могу платити руске испоруке енергије, а Русија нема начина да прими средства.

Будући да је ријеч о трансакцијама вриједним више милијарди долара, а слање готовине не долази у обзир, врло је тешко пронаћи алтернативни начин пословања.

Западне банке морале би слати новац руским сусједима, а онда би средства морала бити пребачена у Русију путем руског платног система СПФС. То би задало огроман ударац цијелој глобалној економији и учинило готово немогућим велике трансакције са Русијом.

Међутим, искључење Москве из СВИФТ-а наштетило би и Европи и другим земљама, будући да би то Западу ускратило руски гас.

Иако је Европа кључни извор прихода Русији, Москва би могла преживјети и без тога. Русија би могла пронаћи друге купце за свој гас, и то у Азији. Од новембра 2021. године испоруке руским гасоводом у Кину “Снага Сибира” премашиле су 13 милијарди метара кубних, што је три пута више од обима у 2020.

Јапан и Јужна Кореја, такође, купују значајне количине руског течног природног гаса из Арктика. И Индија би у будућности могла постати потенцијално велико тржиште за руски гас.

Више од 46 одсто увозног гаса у ЕУ у првој половини 2021. године долазило је из Русије. Ако Русија затвори проток због санкција или ако доток гаса буде поремећен због неке инфраструктурне штете која је посљедица евентуалног сукоба у Украјини, Европа би изгубила највећи дио залиха гаса, које је тешко, ако не и немогуће замијенити у кратком року.

То би подигло цијене гаса, које су се прошле године готово удвостручиле, на нове рекордне вриједности.

Према Евростату, осим из Русије, ЕУ гас добија и из Норвешке 20,5 одсто, Алжира 11,6 одсто, САД 6,3 одсто и Катара 4,3 осто одсто, као и неких других држава чији је заједнички удио нешто већи од 10 одсто.

(Срна)