Шта ће се дешавати послије избора у Њемачкој?

Када се окончају избори за Бундестаг и пошто се установе званични резултати, онда почиње детаљан посао изабраних партија. У том периоду коалиционих преговора Ангеле Меркел ће владати као и до сада.

Свијет 27.09.2021 | 13:45
Шта ће се дешавати послије избора у Њемачкој?

Ангела Меркел је послије парламентарних избора само још "комесарски" на дужности канцеларке. Како би држава остала способна да дјелује, стара влада је на дужности док се не формира нова. Не постоји временски рок за ту фазу.

Теоретски, Ангела Меркел би могла да буде на дужности и до Божића. Послије 17. децембра 2021. она би оборила рекорд Хелмута Кола по времену проведеном на дужности шефа владе. Он је на том мјесту био 5.869 дана.

Послије избора Меркел би могла и да доноси битне одлуке, јер јој закон дозвољава да влада као да се ништа није догодило. У то спада и кадровска политика.

За разлику од ње, министри су у "техничком мандату". Она би теоретски могла да их отпушта и замјењује, да бира с ким ће да влада.

Сви термини који су предвиђени за дужност канцелара морају се и даље поштовати. Пошто крајем октобра највјероватније још неће бити формирана нова влада, Ангела Меркел ће вјероватно путовати у Рим, на састанак 20 индустријски најразвијенијих земаља свијета. Тамо ће обрадовати своје "старе знанце" међу шефовима држава и влада.

Границе моћи

Канцеларка која се опрашта са дужности не смије да однесе кући поклоне које је добила током своје дужности. Такозвани "министарски закон" то забрањује. Поклоне је добила канцеларка, а не приватна особа. Поклони су евидентирани као државна својина.

Исто као писаћи сто, столица и умјетничка дјела у канцеларији. Ангела Меркел неће послије избора бити "протјерана" из своје канцеларије, њу ће моћи и даље да користи. Напослијетку, послије избора још није изабран канцелар. То на приједлог предсједника државе ради Бундестаг. Тако је записано у члану 39. њемачког Устава.

Уставне судије сматрају да је мала вјероватноћа да стари сазив парламента у тих 30 дана донесе далекосежне одлуке. Чим Савезна изборна комисија потврди имена свих новоизабраних посланика, у пленарној сали почиње монтирање сједишта по новом распореду. Када су прије четири године први пут били изабрани и посланици Алтернативе за Њемачку, нико није хтио да сједи у њиховој близини, што је изазвало кашњење у постављању новог распореда сједења.

Како до већине?

Пошто није предвиђен рок за формирање владе - тај процес траје колико траје. Нема притиска рокова. Пошто то представници партија знају, они преговарају детаљно, о свакој ситници која одређује однос моћи. Ради се о партијским циљевима, кадровским рјешењима за министарска мјеста и о "коалиционом уговору".

Кандидат партије која је добила највећи број гласова почиње коалиционе преговоре. Он смије слободно да бира партије са којима жели да формира парламентарну већину и владу. Апсолутна већина гласова је неопходна, за разлику од правила у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији. Ријетко је једна партија у стању да освоји апсолутну већину, па су партнерске странке неопходне. Прије четири године, њемачки грађани су посебно дуго чекали на формирање владе.

Коалициони преговори се могу додатно продужити јер странке могу да затраже пристанак већине чланства, односно делегата на партијским конгресима за ступање у коалицију.

Прије четири године су преговори вођени између демохришћана (ЦДУ) либерала (ФДП) и Зелених. Онда су либерали напустили разговоре јер су сматрали да су демохришћани направили превелики број уступака Зеленима.

Остала је могућност да конзервативни демохришћани поведу разговоре са дотадашњим коалиционим партнером - социјалдемокартима. Они нису били одушевљени могућношћу да још једном буду слабији партнер доминантним демохришћанима. Тек када су социјалдемократски делегати на партијском конгресу, послије жустре дебате, одобрили почетак разговора, ствар се покренула. Напокон, партијски конгрес је морао да одобри и резултат преговора.

Коалициони уговор је испослован шест мјесеци послије избора.

Избор канцеларке или канцелара

Предсједник Њемачке је највиша политичка функција у земљи. Након увида у могуће већине у новом Бундестагу он предлаже једну особу за мјесто будућег канцелара, јер она према његовој процјени има највише изгледа да формира већину која ће је изабрати. Предвиђена су највише три круга избора канцелара у парламенту.

Они кандидати из других партија за мјесто канцелара који нису успјели да сакупе највише гласова, најчешће добијају или мјесто у коалиционој влади или су шефови посланичких клубова опозиције.

За Армина Лашета, демохришћанског кандидата, у овом случају постоје препреке, јер он није посланик Бундестага. Либерал Кристијан Линднер као и кандидаткиња Зелених Анелена Бербок су и до сада били посланици. Социјалдемократа Олаф Шолц је до сада био замјеник канцеларке и један од кључних политичара владајуће коалиције.

(ДW Фото:Тањуг)

Коментари / 0

Оставите коментар