Њемачка љевица против признања тзв. државе Косово

Љевица и Алтернатива за Њемачку (АфД), њемачке странке крајње лијевог и крајње десног политичког спектра у Бундестагу, одувијек су биле скептичне, како према пројекту Европске уније, тако и према прејаком спољнополитичком утицају Њемачке. То наравно важи и за подручје западног Балкана.

Свијет 21.09.2021 | 18:08
Њемачка љевица против признања тзв. државе Косово

Како те странке које ће највјероватније ући у Бундестаг након избора 26. септембра, а с обзиром на њихове познате ставове, гледају на западни Балкан – посебно у свјетлу дипломатске офанзиве коју је Берлин почетком ове године покренуо како би тај регион и даље одржао на листи спољнополитичких приоритета, како Њемачке, тако и Европске уније?

„Љевица је отворена према жељама земаља западног Балкана за улазак у Европску унију, али под условом да већина грађана тих земаља то заиста и жели. Ми смо у суштини за то да се грађани сваке од тих земаља директно, а то значи путем референдума, одлуче за или против уласка у ЕУ“, каже у разговору за ДW Жаклин Настић, посланица Љевице у Бундестагу и потпредсједница парламентарног Њемачко-јужноевропског одбора.

Настић сматра да се у преговорима о уласку у ЕУ, сувише мало пажње обраћа на социјална питања. То са собом носи негативне посљедице, каже Настић, како у Румунији и Бугарској, тако и у Хрватској.

„На случају Хрватске смо видели да је бродоградња те земље пропала због конкуренције у ЕУ, а то је доприњело да још више грађана Хрватске мора да тражи посао на западу Европе. Хрватска јесте у ЕУ, а иако су тиме решени неки проблеми, настали су нови“, закључује Настић.

„Косово никада није требало признати“

У вези с једним од највећих проблема на западном Балкану, нерјешеним питањем односа Србије и Косова, Настић потврђује стару скепсу њемачке крајње љевице када је у питању признање новонасталих земаља на подручју бивше Југославије:

„Као странка међународног права и даље смо против дипломатског признања Косова чије одвајање од Србије није било у складу с међународним правом. На конзуларном нивоу можемо и даље с Косовом да одржавамо контакте, али амбасада мора да буде затворена. Тим кораком би били такорећи у тренду: у посљедњих пет година 15 земаља повукло је признање Косова, док их је само пет признало Косово“, каже политичарка Левице из Хамбурга.

Она оштро критикује улогу Њемачке на југоистоку Европе.

„Бриселски процес који је покренут 2014. и који је требало да резултира приближавањем влада у Београду и Приштини, практично је потонуо. Када су 2018. српски предсједник Вучић и тадашњи предсједник Косова Тачи најавили размјену територија, Берлин је поново морао да се умијеша како би спријечио договор“, каже Настић и наставља у истом тону:

„Немачка је у посљедњих 30 година често била дио проблема, а ријетко дио рјешења на Балкану. Умјесто још једне дипломатске офанзиве која ионако ништа неће да промијени, потребан нам је темељни социјални и економски преокрет у региону до којег би требало да дође уз заједничке напоре ЕУ, Кине, Русије и САД, као и снага на лицу мјеста.“

„Провинцијски политичар“ – адут њемачке спољне политике

Због свега тога не чуди што Жаклин Настић сматра да долазак Кристијана Шмита на мјесто Високог представника у Босни и Херцеговини неће доприњети побољшању ситуације:

„Тај провинцијски политичар, који је до сада једино остао у памћењу по изјави ’Ан Аппле а Даy кеепс Путин аwаy’, сигурно неће помоћи у рјешавању компликованих унутрашњеполитичких проблема у Босни и Херцеговини.“

Настић и саму функцију Високог представника у БиХ сматра сувишном: „Новцем који би се уштедио укидањем те функције могао би да се ојача економски програм за ту балканску земљу како би се њој заиста помогло да крене даље у решавању социјалних проблема“, гласи њено рјешење.

За разлику од осталих странака у Бундестагу које по правилу сматрају да би Европска уније морала појачано да се ангажује на западном Балкану, између осталог и због тога да трку за превласт у том делу Европе не би у своју корист решиле Русија, Кина или Турска, Настић из Љевице сматра да решењу проблема на западном Балкану морају да допринесу сви фактори, што значи све западнобалканске земље, уз помоћ ЕУ, али и Русије, Кине и САД.

Скепса АфД према проширењу

Посланичка група странке Алтернатива за Немачку (АфД) у Бундестагу на политичком спектру заузима крајње десну позицију. Та странка је свој успон започела критиком Европске уније, а учврстила критиком избегличке политике. Зато не чуди што бивши портпарол председнице те странке Алис Вајдел и актуелни потпредседник Немачко-јужноевропске парламентарне групе Маркус Фронмајер, на почетку разговора за ДW износи скепсу када је реч о проширењу ЕУ.

„Кад је у питању проширење Европске уније на земље западног Балкана, нас ту пре свега интересују питања безбедности и питања миграција, и ту смо критични – и то између осталог јер је проблем у исламизму, организованом криминалу или илегалним миграцијама. Не смемо да заборавимо да мигрантске руте пролазе кроз те земље и због свега тога морам да кажем да тренутно одбацујемо проширење ЕУ на тај регион“, каже Фронмајер.

АфД гаји посебну скепсу када је у питању југоисток Европе због питања исламизма: „Када говоримо о исламизму и кад се осврнемо на Босну и Херцеговину, морамо да споменемо да се тамо догодила регрутација за ’Исламску државу’, а то су ствари због којих би се требало замислити. Морамо да споменемо и утицај Турске која по Албанији гради џамије“, каже посланик АфД.

Остати присутан у региону, усредсредити се на смислене пројекте

И кад је реч о односу према Србији и Косову, АфД има другачије мишљење од већине странака у парламенту, али се у једном питању слаже са Левицом: Косово никада није требало признати. Фронмајер потврђује оно што је још пре неколико година у разговору за ДW рекао спољнополитички портпарол АфД Армин-Паулус Хампел: „Признање Косова била је велика грешка. Та државна творевина није у стању сама да преживи. Већ дуже време та земља је прималац помоћи, а Немачка ту сноси највећи трошак. Огроман новац троши се на пројекте који чак појачавају миграције према Немачкој, а то није прихватљиво“, сматра политичар АфД, који такође, као и Жаклин Настић из Левице, сматра да размена територија у сврху побољшања односа није решење које би требало тако лако одбацити, као што је то учинила немачка влада.

Што се Босне и Херцеговине тиче, Фронмајер сматра да је тамо, за разлику од Косова, присуство Њемачке пожељно, и то из неколико разлога.

„Што се тиче Босне и Херцеговине, сматрам да има смисла што смо тамо присутни и што помажемо пројекте који имају перспективу. Ја бих те пројекте поделио у три подручја: прво је спречавање миграција. Ми морамо тим државама да помогнемо да боље амортизују притисак миграната и да их по потреби враћају. Друго питање јесте однос према исламизму. Ту морамо посебно да подржимо пројекте у Босни и Херцеговини. И треће је наравно борба против организованог криминала. То су три подручја на којима мора да буде сарадње“, сматра Фронмајер.

Оно на шта свакако не би требало бацати новац су, према мишљењу политичара АфД, „бесмислени климатски пројекти, попут нпр. финансирања еколошки прихватљивог јавног превоза“.

„У њемачком је интересу да тамо останемо активни и присутни, посебно у оквиру развојне помоћи. Кина и Турска показују све веће интересовање за тај регион, наравно традиционално и Руска федерација, и ту Њемачка мора да гледа како да и даље у региону остане активна како не би изгубила прикључак“, закључује Фронмајер.

(ДW)

Коментари / 8

Оставите коментар
Name

Де.ка

21.09.2021 18:19

Тако и треба

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дзоо

21.09.2021 18:25

Тацно ако додју на влас повуце признање,признати Србску ка дрзаву.Е који смо ми пингвини то је озбиљна дрзава која има план И програм за наредни век.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Босанац

21.09.2021 19:20

Једва цекају да вас признају не могу да спавају.

Name

Лигнит

21.09.2021 19:20

Мислис?!

Name

Аха

21.09.2021 18:32

Дуго се исцекивало.

ОДГОВОРИТЕ
Name

БЛ

21.09.2021 20:17

Исправно сагледана ситуација .

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре за вецину коментара

21.09.2021 21:31

Имате само један проблем, а тај је да љевица никад, али бас никад неце доци на власт 🤣🤣🤣🤣🤣 Да ли сте нормални? Па то је Њемацка, а не Русија!

ОДГОВОРИТЕ
Name

МЕНАГЕР

21.09.2021 23:33

У тако великим и јаким дрзавама и економијама ко год додје на власт спољна политика се не мијења Изузев неких како казу козметицких промјена због народних маса