Брђанин: Срба у Хагу одрекли су се држава, СПЦ и народ

За судбину Срба осуђених на драконске казне у Хагу одговорни су држава, Српска православна црква и српски народ у целини!<а хреф="хттп://www.

Република Српска 11.12.2012 | 05:39 За судбину Срба осуђених на драконске казне у Хагу одговорни су држава, Српска православна црква и српски народ у целини!Ово у писму Прессу РС из данског затвора тврди Радослав Брђанин, који на северу Европе издржава казну затвора од 30 година. Огорчен ослобађајућом пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, Брђанин је из данског затвора упутио писмо у којем је истресао сву горчину скупљану од тренутка када је ухапшен по тајној оптужници и депортован у Хаг, где је као и већина осталих Срба осуђен на драконску казну. Брђанин у писму каже да је због халабуке која се дигла после ослобађања хрватских генерала одлучио да након 13 и по година у затвору изнесе своје виђење о томе зашто се у Трибуналу доносе такве пресуде. Не пада ми на памет да речју правдам селективну правду у Хагу, али овакво понашање суда има упориште у понашању српских власти, Српске православне цркве, српског народа и целокупне јавности. Ако погледамо наше комшије Хрвате, сви ћемо се сложити да су њихова власт, католичка црква и народ стали уз своје оптужене за ратне злочине и да су то чинили потпуно јавно. Издвојили су огроман новац за најбоље адвокате, хрватска Влада донела је одлуку да се свим породицама оптуженика плаћају одласци у посете и сви трошкови боравка у Хагу, пише Брђанин. Он додаје да су Хрвати после првостепене пресуде формирали тим дипломата који су лобирали широм света за ослобађање својих генерала, а Католичка црква је још 1998. године заједно са њиховим борцима организовала велику аукцију слика у Мостару и скупила велику своту новца за помоћ породицама оптуженика. „Јавно су држане мисе за здравље оптуженика и њихових породица. Хрватски народ држао је митинге против хапшења, јер су и власт и црква и народ све ухапшене Хрвате звали херојима, и то бучно, искрено и са поносом. Сви оптужени Хрвати су све време примали плате, а примања су имале и њихове породице. Зато тврдим да су хрватско правосуђе, католичка црква и народ најзаслужнији за ослобађање њихових људи. Суд је жив организам и на њега утиче јавно мнење, а оно је у Хрватској било јединствено - да су њихови генерали хероји! Поред свега, одлучујуће је било то што Хрвати нису хтели да сведоче против Хрвата”- наводи Брђанин у писму. Он истиче да због тога има "обавезу према себи, својој породици, фамилији, пријатељима, па и онима који то нису" да каже болну истину о томе зашто су Срби осуђени на дугогодишње казне. - Нас Срба се одрекла и наша држава и наша православна црква и наш народ. Данас се власт куне у РС, а одрекла се нас који смо учествовали у њеном стварању. Мојој породици је РС свега три или четири пута платила долазак у посету, а када сам то говорио тадашњем председнику РС Драгану Чавићу, он ми је одговорио да се путни трошкови плаћају само породицама оних који су се добровољно предали. Па човече, како сам ја могао добровољно да се предам кад сам ухапшен по тајној оптужници?! Он се као изненадио и рекао да ће то исправити чим се врати у Бањалуку, али то никада није урадио, тврди Брђанин. Некадашњи министар, дугогодишњи посланик и један од људи који су се за Српску залагали када то други нису смели ни да помисле, каже да је после Чавића у посету хашким оптуженицима дошао и Милорад Додик. Кратко време примали су по 500 марака месечно, али је и то брзо престало. Моје ћерке и супруга небројено пута су покушале да дођу до Додика, али без успеха. Очекивао сам да ће се Додик присетити моје улоге као посланика када је он први пут постао председник Владе РС и наивно сам веровао да ће одвојити времена за моју породицу, али није. За разлику од Хрвата који то раде јавно, наши се боје да разговарају и са члановима наших породица. Додуше, наша кућна пријатељица је, како каже Викиликс, изјавила да чува Додика од ратних злочинаца, па је међу њих изгледа убројала и моју супругу и ћерке које су у току рата биле деца. Хвала ти пријатељице, али не брини, ниси сама, имам ја и пријатеља који је од почетка моје каријере глумио пријатељство, а сада не познају ни мене, нити моју породицу, наводи Брђанин. На замерам ником и захваљујем се Богу што нисам такав дволичан и ништаван - поручује Брђанин у писму Прессу РС.