Додик и Човић преко Џакуле купују зграду Радишића

На јучерашњој сједници Савјета министара БиХ оборен је нови покушај ХДЗ-а и Драгана Човића да уз помоћ СНСД-а „озаконе“ позицију Мире Џакуле, директора Управе за идиректно опорезивање БиХ, којем је још 6. јуна 2020. истекао мандат, јер за његово постављење за вршиоца дужности директора нису гласали министри СДА, сазнаје Инфорадар.

Према поузданим информацијама нашег портала, Драган Човић и Милорад Додик уназад неколико мјесеци покушавају да учине све како би Џакулу оставили на челу УИО и цијели процес озаконили, а све с циљем завршетка „пројекта 100 милиона“, колико би требало да кошта зграда фирме Гранд Траде, у власништву тајкуна Миле Радишића, коју у центру Бањалуке од њега треба да купи УИО БиХ.

Инфорадар је већ писао о томе да је та зграда намјенски грађена за смјештај УИО, односно да је све раније договорено на највишем политичком нивоу између Милорада Додика, који је Радишићев кум, и Драгана Човића, као формалног шефа Мире Џакуле.

С тим у вези Џакула је и остављен на челу УИО пуна сва мандата – и годину приде нелегално – тим прије јер је по давно успостављеном систему националне ротације на кључним функцијама за директора УИО требало да дође Србин из СНСД-а.

Но, циљ је куповина Радишићеве зграде по вишеструко напумпаној цијени, у коју многи требају да буду уграђени, при чему план треба да проведе Џакула као човјек од великог повјерења Додик-Човић коалиције.

Извор из УИО раније је потврдио нашем порталу да су још у фази градње Радишићеве зграде појединци блиски директору Џакули одлазили да себи резервишу најбоље канцеларије.

„То су могли само они из Џакулине екипе. Одлазили су тамо да себи резервишу просторије. Сви досадашњи конкурси, на које се нико није јавио, били су фарса, што потврђују и ови услови које је УИО поставила пред понуђаче, јер су они такви да су одговарали само једној фирми, Гранд Традеу“, рекао је овај извор.

Средства за ове намјене – куповину зграде и опреме за смјештај Управе – већ годинама се вуку на рачунима УИО и пребацују из године у годину као „вишегодишња капитална улагања“. Цијена зграде је, интересантно, од почетних 7,5 милиона КМ, колико је у старту требало да кошта, за неколико година напумпана до 100 милиона.

С обзиром да је на рачуну УИО до прије неколико мјесеци било око 38 милиона КМ за ове намјене, није познато како и из којих извора УИО намјерава намакнути додатних 60-ак милиона КМ (највјероватније кредитним задуживањем).

Према ранијим наводима медија, за УИО је прихватљива Радишићева понуда од 4.950 КМпо квадратном метру, за 17.020 квадрата пословног простора, па би тако објекат требао да кошта око 99 милиона КМ, укључујући ПДВ.

Успоредбе ради, троструко већи комплекс Административног центра Владе РС са више зграда, површине близу 50.000 квадратних метара, са тргом од 13.000 м2 и четири фонтане, плаћен је око 220 милиона КМ, а што је опет због саме цијене био предмет истраге Тужилаштва БиХ.

Колико ће се Џакули све што годинама ради у коначници исплатити – велико је питање, јер, како сазнаје Инфорадар, СИПА води неколико паралелних истрага о пословању овог већ годину нелегалног директора УИО БиХ и његових најближих сарадника.

Једна од њих тиче се управо “пројекта 100 милиона”, односно куповине зграде од тајкуна Радишића на локацији Пициног парка. Друга је у вези “активности” на царинским терминалима. Трећа се тиче његове блиске сараднице Јелене Мајсторовић и њене групе, а четврта система награђивања у УИО, односно чињенице да је само уназад пет године исплаћено близу 3 милиона КМ људима из Џакулине екипе и ”послушним” службеницима на име награда и прековременог рада, а која је отворена након писања Инфорадара.

(Инфорадар)