Да ли са Трампом одлази и Вашингтонски споразум?

Долазак Џоа Бајдена на место председника САД, у Србији, али и на Косову, наметао је једно веома важно питање - хоће ли Вашингтонски споразум остати на снази или ће га нова администрација оставити по страни.

Србија 23.01.2021 | 09:21

Вишемесечне дилеме је, чини се, коначно разрешио будући шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен, који је "аплаудирао" Трамповој политици и политици специјалног изасланика Ричарда Гренела према Косову и тиме дао сигнал да ће, што се те теме тиче, наставити тамо где су њихови претходници стали.

Решавање питања односа Србије и Косова у претходне две године обележио је сада већ бивши специјални изасланик Беле куће Ричард Гренел, који је уместо на договору о политичким питањима упорно инсистирао на сарадњи која ће почивати на економском нивоу. То је резултирало прво потписивањем споразума о успостављању авио-саобраћаја у Берлину, а онда и потписивањем Споразума о економској нормализацији односа 4. септембра 2019. у Белој кући.

Њиме је, између осталог, договорено да Приштина приступа "мини Шенгену", да се у Београду отвара канцеларија Америчког фонда за развој (што се убрзо и десило), и изградња мреже нових путева и пруга. Приштина се, такође, обавезала да прихвата једногодишњи мораторијум којим се обустављају пријаве за чланство у међународним организацијама, а Београд да ће преселити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим.
 

Пораз Трампа је за неке значио и пораз Вашингтонског споразума, а на таквом тумачењу су нарочито инсистирали на Косову, јер је велики део тамошњих политичара сматрао да је само Србији у корист. Недавно је председница Скупштине Косова Вљоса Османи најавила да ће затражити његово ревидирање.

Али да су од тога слабе вајде наговестио је пре два дана Блинкен у Спољнополитичком одбору Сената. Тада је републикански сенатор Рон Џонсон споменуо Вашингтонски споразум и оценио да је деловало како се ствари нису померале док се није појавио Ричард Гренел са идејом о нормализацији економских односа. Одговарајући на то, Блинкен је рекао да постоји низ питања које је администрација Доналда Трампа учинила ван граница.

- Споменули сте рад који је учињен за Косово и Србију. Аплаудирам за то. Изабрани председник у прошлости је провео много времена у тим земљама и мислим да дели убеђења о стварима које можемо да урадимо како бисмо помогли Косову да иде напред, а надам се и Србији - казао је Блинкен.

Осврћући се на то, премијерка Ана Брнабић је казала да имплементација Вашингтонског споразума остаје и навела да данас министар финансија Синиша Мали потписује уговор са ДФЦ око грантова за микро, мала и средња предузећа.

- Имплементација Вашингтонског споразума остаје, ДФЦ остаје у Београду и наставља се потписивање уговора и финансирање наших предузећа - казала је премијерка.

Политиколог и програмски директор органзације "Нови трећи пут" Димитрије Милић каже за "Блиц" да Вашингтонски споразум у потпуности представља намере нове администрације.

- Што се Тонија Блинкена тиче, најидеалнији сценарио за овај регион из његовог угла гледања је да све државе у наредним годинама Западног Балкана уђу у ЕУ и НАТО, а да Косово* постане функционално независна држава чланица УН. Процена је да би тиме регион био трајно стабилан и у оквирима западних институција. То би драстично умањило маневарски простор Кине и Русије, да на овом простору нађу утицај или, у горем случају, државу која би се на своју штету и њихову корист конфронтирала Западу. Сваки корак који иде ка том циљу може наићи на подршку Блинкена. Вашингтонски споразум то такође у потпуности представља - напомиње Милић и додаје да може да буде модификације Вашингтонског споразума, али да је централни курс јасан.

Истог мишљења је и политиколог Стефан Сурлић.

- Можемо очекивати одређену врсту континуитета, да ће позиција САД бити кључна у решавању статуса Косова, а свакако да Вашингтонски споразум садржи неколико тачака које су опште прихватљиве и САД и ЕУ. У том смислу се понавља теза да што се тиче спољнополитичког курса САД праве веома мале промене, и исто као што Трампво администрација није одустала од независности Косова, ни ова неће одустати од Вашингтонског, можда га буде прилагођавала - оцењује за "Блиц" Сурлић.

Професор Факултета политичких наука Драган Ђукановић сматра да ће службовање нове администрације обележити покушаји да се заврши политички део разговора.

Блинкенове речи јасан су знак да ће се њихов посао наставити на првобитну Трампову иницијативу. Али, избори на Косову, у Србији и Немачкој намећу да договори неће ићи брзо, али ће се су сваком случају продубити све оно што је позитивна тековина раније администрације. Остаће "мини Шенген", неће се повлачити Фонд за развој, а питање од милион долара је да ли ће се инсистирати да Србија пресели амбасаду у Јерусалим - напомиње Ђукановић.

Ко је Ентони Блинкен

Ово су, како пише сајт Политико, неколико чињеница које би сви у Европи требало да знају о Блинкену: његове везе са Европом су доживотне, дубоке и личне, и жестоки је заговорник трансатлантског савеза. Беспрекорно говори француски, у Париз се преселио након развода родитеља, после чега се његова мајка Џудит удала за моћника и пољско-америчког адвоката који је преживео Холокауст, Самјуела Писара (Писар је био саветник председника Џона Ф. Кенедија и француских председника). Провео је шестогодишњи мандат у Сенату - као један од Бајденових главних помоћника.

Служба у влади је "породични посао" Блинкенових. Своју будућу супругу Еван Рајан упознао је 1995. године, док је радио у Белој кући као писац говора у Савету за националну безбедност, а она је била директор прве даме Хилари Клинтон. Клин­тонова им је била гост на венчању 2002. године, а Блинкен је наздравио захваливши 40 милиона Амери­канаца који су гласали за Била Клинтона јер су избори довели до брака. Као заменик државног секретара, Блинкен се залагао за снажније учешће САД-а у сиријском сукобу и оружану интервенцију у Либији.

(Блиц)