Броје се жртве сукоба, УН траже хитну обуставу ватре

У региону Нагорно-Карабаха у току су жестоке борбе јерменске и азербејџанске војске. У обе земље проглашено је ратно стање.

Свијет 28.09.2020 | 08:28

Погинуло је 17 јерменских војника, а рањено више од 100. Уједињене нације позвале су обе стране да хитно обуставе борбе и врате се преговорима. Тренутни прекид сукоба траже Москва, Вашингтон и Брисел, док Анкара оптужује Јерменију и најављује пуну подршку Азербејџану, преноси РТС.

Министарство одбране Јерменије саопштило је да су у Нагорно-Карабаху у сукобима са Азербејџаном убијена 32 Јермена.

Министарство је претходно објавило имена 16 погинулих војника и упутила саучешће породицама погинулих.

Министарство одбране Јерменије саопштило је да су у Нагорно-Карабаху у сукобима са Азербејџаном убијена 32 Јермена.

Министарство је претходно објавило имена 16 погинулих војника и упутила саучешће породицама погинулих.

Грчка спремна да допринесе деескалацији у Нагорно Карабаху
Грчка је осудила страдање становништва у Нагорно-Карабаху и изразила спремност да помогне у смањењу тензија између Јерменије и Азербејџана.

Шеф дипломатије Грчке Никос Дендијас разговарао је телефоном са јерменским колегом Зограбом Мнацаканијанијем.

Грчка је раније изразила забринутост због нове ескалације непријатељстава између Јерменије и Азербејџана и позвала на суздржаност, моментални прекид непријатељстава и повратак за преговарачки сто.

Гутерес: Хитно обуставите борбе
Генерални секретар УН Антонио Гутерес позвао је азербејџанске и јерменске снаге да хитно обуставе борбе и врате се преговорима, саопштио је његов портпарол Штефан Дижарик.

Како је навео, Гутерес позива стране да "хитно обуставе борбе, смање тензије и врате се суштинским преговорима без одлагања".

Нагорно-Карабах са својим стратешким положајем кроз који пролазе међународни цевоводи са нафтом и гасом у граничном појасу између две државе заузима око једанаест и по хиљада квадратних километара. Ту живи око 150 хиљада људи.

Корени конфликта око ове планинске области потичу од 1923. годину када су је совјетске комунистичке власти поклониле Азербејџану, иако је у том тренутку у њој живело 96 посто Јермена.

То и није био толики проблем док није почео распад Совјетског Савеза тада је постало јасно да ће настати независне државе. Јерменско становништво Нагорно-Карабаха желело је да остане уз матицу, што је потврђено и референдумом, а Азербејџан је настојао да укине аутономију и потпуно овлада подручјем.

Избио је рат који је трајао од 1988. до 1994. године. Јерменија има око три милиона становника. Азербејџан је економски снажнији, располаже гасом и нафтом, има скоро три пута више становника од Јерменије и добија огромну помоћ од етнички и историјски блиске Турске.

Према последњим инфорамцијама, у региону Нагорно-Карабаха воде се жестоке борбе јерменске и азербејџанске војске.

Представник Министарства одбране Јерменије каже да је убијено око 200 азербејџанских војника. Биланс на јерменској страни је 17 убијених и више од 100 рањених. Проглашено је ратно стање у обе земље. У Јерменији, у региону Нагорно-Карабах мобилишу се и резервисти.

Председник самопроглашене области Нагорно-Карабах, региона у Азербејџану где је већинско јерменско становништво, изјавио је да је војска Азербејџана приликом напада користила турске авионе Ф-16 који су већ месец у Азербејџану због војних вежби. Спутњик преноси да је то доказ да Азербејџан користи најсавременије наоружање којим располаже турска војска.

Тренутни прекид сукоба траже Москва, Вашингтон и Брисел. Најважније је да утихне оружје, да се обе стране врате преговорима и траже дипломатско и политичко решења у оквиру Минск групе, ОЕБС-а и Уједињених нација, уз мировно посредовање Европске уније и Русије.

(РТС)