Почеле трзавице унутар тзв. српске репрезентације

- Министарство спољних послова БиХ израдило је Одлуку о успостављању комисије за НАТО интеграциони процес БиХ, међутим због противљења из Српске готово је сигурно да неће бити усвојена, иако неки представници из РС у заједничким институцијама БиХ не виде ништа спорно у њеном формирању.

Република Српска 08.09.2020 | 07:56

Док с једне стране Душанка Мајкић, други замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ, тврди да Република Српска неће пристати на формирање комисије, с друге стране Мирко Околић, замјеник министра одбране БиХ, чије име се налази на списку чланова комисије које је предложила Бисера Турковић, министарка спољних послова БиХ, каже да је пристао да се његово име нађе на том списку и да се формирање комисије не противи интересима и ставовима РС.

"Потпуно сам сигурна да Република Српска неће дати своје представнике у нови сазив комисије за НАТО интеграциони процес јер БиХ није потписник МАП-а, него Програма реформи, који такву активност не предвиђа.

На списку се налази одређени број представника из РС и ја не знам на који су начин они дошли на ту позицију ако знамо да Српска искључиво и стално говори да неће дати своје представнике у комисију. Они који су се нашли на тој листи и одговорили позитивно министрици Турковић мораће да бране своје ставове пред институцијама РС", рекла је Мајкићева за "Независне".

За разлику од Мајкићеве, Околић тврди да се зна какав је став Српске по питању чланства у НАТО, али да исто тако никада није Република Српска рекла да не треба сарађивати с тим војним савезом.

"Све док Одлуку о успостављању комисије за НАТО интеграциони процес не усвоји Савјет министара БиХ, она је предмет договора. Нема ништа спорно што се иде у процес формирања комисије", рекао је Околић за "Независне".

Он каже да зна да се његово име нашло на списку те да о питањима НАТО-а "не можемо разговарати уколико нас нема у тим комисијама".

Поред тога што је спорно само формирање комисије за НАТО интеграциони процес, и поједине одредбе из саме одлуке, која је тренутно у процесу јавне расправе, више су него спорне. Примјера ради, у члану 3 одлуке се наводи да "комисија утврђује приоритете у реализацији обавеза БиХ које произлазе из учешћа БиХ у НАТО програму 'Партнерство за мир', као и у вези са 'пријемом у пуноправно чланство НАТО савеза'".

Занимљиво је и то што се у одлуци ни у једном члану не наводи Програм реформи БиХ, који је потписан у БиХ, док је дефинисани дјелокруг послова у самој одлуци такав да комисија треба да ради и сарађује са државним и ентитетским институцијама као и са Мисијом БиХ при НАТО-у у процесу реализације обавеза из тачке која говори о "пуноправном чланству".

"Потез који је министрица Турковић направила којим је сакупљен одређен број имена и та имена послала према Савјету минситара и тражи сагласност је потпуно непотребан и исхитрен потез и неће довести до формирања комисије без обзира на жеље Бошњака и министрице Турковић", истакла је Мајкићева за "Независне".

Иначе, Република Српска већ годинама не жели да учествује у раду комисије за НАТО интеграциони процес и одлука о њеном формирању и новим члановима у прошлом сазиву Савјета министара БиХ неколико пута је скидана са дневног реда сједница.

Поред Околића, као чланови из Републике Српске предложени су и Радивоје Пајић, шеф Кабинета министра транспорта и комуникација БиХ, Млађен Божовић, шеф Кабинета министра за људска права и избјеглице БиХ, Миломир Хршум, главни инспектор у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ, Синиша Остојић, бригадир и шеф Одсјека за НАТО/пфп програме у Министарству одбране БиХ, те Момир Брајић, шеф Одсјека за НАТО и пфп у Министарству спољних послова БиХ.

(Независне)