Тешка судбина Миладе Врећо Драганић

"Од резерви хране имам хљеб и по, парче саламе, три јаја и једну паприку. То ми за оброке може бити данас и сутра. Онда ћу морати некако да се пребацим до Копача или Устипраче, имам неке познанике па ми они дају мало хране да преживим дан-два“.

Вијести 05.09.2020 | 19:10

Оваквим животом скоро десет година живи шездесетогодишња Милада Врећо Драганић у стричевој викендици у селу Подхрањен код Горажда.

Буквално дан – комад

Често гладна заспи с надом да ће сутра имати бар залогај хране. Било какве.

Док је могла да надничи имала је бар за јело. Сада јој кичма отказује, ноге издају. Не може ништа да ради.

"Немам никаква примања. Немам плату, немам пензију, немам социјалнуу помоћ: Немам новца да одем љекару да се прегледам, немам за таблете и не знам шта да радим“, каже Драганићева.

Нешто гардеробе има за ово вријеме, за зиму – ништа

"Овај џемпер на мени ми је најдебље што имам.Имам једне старе подеране патике, двије старе тренерке и то ми је све од гардеробе", јада се ова старица.

А шта је Миладина жеља

„Највише бих вољела као и сви нормални људи да имам једну своју собу, своје купатило, да једном знам кад негдје одем да имам гдје да се вратим. Од 2020.године се овако потуцам од немила до недрага, то је од како ми је отац умро и тада сам остала сама.

Плач јој је једина утјеха

„Не плачем ја без разлога. Не спавам ноћима размишљајући шта и како даље“, говори кроз сузе старица сједећи на прагу монтажне викендице у којој зиму не смије, због хладноће дочекати. А и да није монтажна откуд јој новац за дрва.

Ову животну причу жене, којој јој је, поред свега,  у рату кућа гдје се родила спаљена а никад није обновљена, не треба коментарисати. Њој треба помоћи. Јер сви ми имамо и вишка онога што она никако нема. Телефон за помоћ: 065 256 007.

БН ТВ