Подаци о царињењу "покретне болнице" врло нетранспарентни

Петог јуна „Глобал Балкан“ је царинио само жељезну контрукцију мобилне болнице, али осталих 13 фактура није оцарињено, па су „обрачунате вриједности предвиђене за царињење, али нису плаћене“.

Република Српска 21.07.2020 | 13:57

Компанија „Глобал Балкан“ из Бијељине, која је продала мобилну болницу Влади Републике Српске за 4,2 милиона марака, никада није добила сагласност Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ за увоз медицинских средстава! Ово је за еТрафику потврдио директор Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ Александар Золак.

„’Глобал Балкан’ није никада добио било какву дозволу Агенције”, истакао је Золак за еТрафику.

Међутим, иако „Глобал Балкан“ није добио дозволу Агенције за лијекове и медицинска средства, успио је да оцарини један дио болнице и да је увезе у Републику Српску. Други дио болнице је, како је показало истраживање еТрафике, остао неоцарињен.

Први дио мобилне болнице је у Српску увезен и оцарињен у десет царинских фактура – 24. априла, 22. маја, 2. јуна и 5. јуна. Увезени и царињени дио мобилне болнице коштао је 2,5 милиона КМ, што значи да је 1,7 милиона КМ остао неоцарињен.

У Српску су прво увезени шатори, генератори, кревети, мадраци и расвјета и то 24. априла преко царинске испоставе на бањалучком аеродрому. Мјесец дана касније, 20. маја, преко бањалучке царинске испоставе стигла је остала опрема првог дијела болнице у чијем је саставу била значајна количина медицинске опреме и уређаја за коју „Глобал Балкан“ никада није добио дозволу.

У царинској документацији из Управе за индиректно опорезивање БиХ, у коју су наши новинари имали увид, наводи се да је 22. маја царинску процедуру прошло 14 декларација. У 13 фактура је садржана медицинска опрема, док су у 14. фактури оцарињена 52 мадраца намијењена за болничке кревете. У ових 13 „пакета“ стигли су стерилизатори, дефибрилатори, апарати за стимулацију рада срчаног мишића, спиле за стимулацију, каниле за инкубацију, медицински термометри, склопиве базе, болничка носила, маске, силиконске вреће.

Шатор прошао, дефибрилатори заустављени?

По царинској декларацији „Глобал Балкан“ је имао 14 наименовања, односно фактура/пакета роба. Бијељинска компанија је за ту робу поднијела захтјев за царинско складиштење што је редован поступак. Процедура подразумијева да увозник прибавља осталу документацију за царињење, али „Глобал Балкан“ никада није добио дозволу Агенције.

Петог јуна „Глобал Балкан“ је царинио само жељезну контрукцију мобилне болнице, али осталих 13 фактура није оцарињено, па су „обрачунате вриједности предвиђене за царињење, али нису плаћене“.

Директор „Глобал Балкана“ и „Техничког ремонта“ у Братунцу Славен Ристић за еТрафику признаје да никада нису добили дозволу Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, али додаје да су упркос томе покушали увести мобилну болницу у Српску.

“Била је то ванредна ситуација. Тражили смо сагласност за увоз мобилне болнице с тим да документацију доставимо у наредних 90 дана, али нисмо успјели све да набавимо и уговор је поништен. Агенција је одбила да нам да сагласност и уговор је поништен”, каже Ристић за наш портал.

Предсједник Владе РС Радован Вишковић рекао је да је Влада Српске платила превоз болнице 400.000 марака, али Ристић каже да то није истина.

“Ми смо платили превоз, а не РС као што се тврди. Све што је у вези с том болницом платио је ‘Глобал Балкан’. Ми смо платили и ПДВ и нисмо добили нити марку ослобађања. Болница је коштала 4,2 милиона евра са ПДВ-ом. Пардон – 4,2 милиона марака”, исправио се Ристић.

„Глобал Балкан“ је, како је за наш портал рекао в.д. директора Института за јавно здравство РС Бранислав Зељковић, платио и монтажу и демонтажу мобилне болнице. Једино је земљиште на којем је болница монтирана било – џабе, односно није плаћен ни закуп, ни одржавање земљишта у Залужанима.

Подсјетимо, без расписивања јавног тендера и по хитном поступку, Влада Републике Српске, 21. марта донијела је одлуку о набавци покретне болнице за смјештај заражених корона вирусом. Према тој одлуци, болница је наручена од компаније „Глобал Балкан“ по цијени од 3,6 милиона КМ. Болница је купљена пет дана касније, а након тога, 28. марта проглашено је ванредно стање у Српској.

Напоменимо и то да је „Глобал Балкан“ у власништву Славена Ристића, који стоји и иза „Техничког ремонта” Братунац, а регистрован је као предузеће за производњу моторних возила, неспецијализовану трговину на велико, као и за трговину дијеловима и прибором за моторна возила, са само два запослена радника и приходом нешто мањим од 21.000 КМ у 2019. години.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић објаснио је како је за болницу сазнао у телефонском разговору са пријатељем (оп. аут. Славеном Ристићем).

“У разговору са једним добрим пријатељем, тражио сам од њега неку другу услугу, а он је рекао – ето имам и то и онда смо једним телефонским разговором то ријешили. Можеш ли ти то зауставити и вратити? Могу, и тако се одиграло”, рекао је тада Вишковић.

Наручена болница је била површине 6.000 квадратних метара и требало је да обезбиједити смјештај за 500 пацијената. Уз њу је требало да стигне и комплетна медицинска опрема. Рок за испоруку је био 12 дана, и требало је да буду остварена три авионска лета да би се испоручила сва опрема. У Српску је стигао први дио болнице авионом на бањалучки аеродром Маховљани 3. априла, док други никада није ни ушао у царинску процедуру, највјероватније због огромног притиска који се створио у јавности и због чега се на крају и одустало од цијелог посла.

Ко је платио превоз?

Да је Влада РС платила превоз, премијер је потврдио 27. априла да је „накнадно одлучено да покретна болница буде транспортована авионом, а не друмским превозом, због чега је донесена и одлука о плаћању авионског транспорта“. Према његовим ријечима, „плашили су се да ће опрема бити заплијењена на путу до Српске”, а пошто у уговору није била предвиђена та врста превоза, одлучено је да се плати новцем из буџета. Он је тада рекао да је болница плаћена 4,2 милиона марака, а за превоз је издвојено 400.000 КМ. Према Ристићевим ријечимо, то није тачно.

Иако је болница требало да буде испоручена за 12 дана, процедура је нагло обустављена, а Републички штаб за ванредне ситуације је, умјесто да уговор раскине већ у првој половини априла, то учинио чак два мјесеца касније, 29. маја. Тек тада је дата сагласност Институту за јавно здравство Републике Српске да покрене процедуру једностраног раскида уговора, под изговором да добављач није испоштовао одредбе уговора. Претпоставља се да је свему „кумовао“ огроман притисак јавности који су изазвале афере са набавком респиратора фирме „Златна малина“ из Сребренице, али и друге сумњиве набавке.

Почетком јуна, МУП РС изузео је документацију више предузећа и институција у вези са набавком покретне болнице на основу захтјева Републичког јавног тужилаштва Српске. Формиран је предмет, али више информација јавност није добила. Болница је, како је објављено прије неколико дана, продата Турској за 4,8 милиона евра. Ипак, она још није стигла у Турску.

“Болница још није комплетно извезена из Републике Српске. Још смо у процесу демонтаже. Лагерујемо је у Њемачку. Имамо рок од 45 дана да то све завршимо. Из комерцијалног угла, нама се десила најбоља ствар – нашли смо купца. Било је немогуће добити све сагласности у року. И даље смо на услузи овом народу, иако нас је посао са мобилном болницом скупо коштао. Појединци су искористили ово да нас дискредитују”, истакао је Ристић.

Портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ Ратко Ковачевић каже да је по царинској пријави од 22. маја у царинској испостави Бањалука ускладиштена пошиљка са 14 наименовања фирме „Балкан Глобал“ док увозник не прибави све потребне дозволе и папире.

“Петог јуна оцарињено је само једно од укупно 14 наименовања робе која је била ускладиштена, јер се радило жељезним конструкцијама за које није била потребна дозвола Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ. Осталих 13 наименовања медицинске опреме извозно је оцарињено 15. јуна по извозној царинској пријави, јер увозник није добио потребну дозволу за увоз, па је роба извезена за Њемачку”, рекао је Ковачевић за наш портал.

Бивши министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Слободан Станић каже да у случају набавке мобилне болнице није ништа учињено по закону. Он говори да лично није против набавке оваквог објекта, али јесте против искоришћавања ванредне ситуације да се преко леђа грађана некажњено крше закони.

“Крали су као да им је задње, а на крају ће се све сломити на Золаку. Не браним га јер је мој опозициони колега, али не мислим да је он одговоран. Мобилна болница се користи у хитним стањима, али се не набавља тада. Када су потопљени Дом здравља у Добоју и Шамцу, тада је требало направити евалуацију и након што је прошло ванредно стање, купити мобилну болницу. Па и Бањалука је на осјетљивом терену, може се десити земљотрес или нека друга непогода и онеспособити болницу коју имамо. Нама болница треба, то је јасно, али не треба је куповати овако. Овај пут им није пошло за руком као 2014. године када су све муљаже извели маестрално и када на њихово потапање Робних резерви РС готово нико није обратио пажњу”, каже Станић за еТрафику.

Он објашњава да нама треба другачији тип мобилне болнице, јер да је ова и остала вјероватно не би могла ни да се користи ако дува јак вјетар или температура падне испод нуле.

“Нама би много више одговарала болница контејнерског типа која се довезе на шлеперима, истовари, повеже и постави. Нажалост, наши су се епидемиолози бавили набавкама умјесто епидемијом, а политичари њиховим послом. Да није поменуо телефонски позив, Вишковић би био чист као суза. Он је у својој писменој одлуци навео да је потребно спровести процедуру јавне набавке, а онда је вјероватно усмено речено Зељковићу да се уради другачије. Он је мудро урадио захтијевајући да се испоштују процедуре, али је у поступку све урађено незаконито. На крају, то уопште није требало да ради Институт за јавно здравство РС, већ Цивилна заштита”, рекао је Станић.

Без документације увезли тестове и респираторе

„Глобал Балкан“ није увезао само мобилну болницу, него и тестове за коронавирус вриједне 34.854 КМ са ПДВ-ом и респираторе вриједне 798 КМ (!). У документацији УИО БиХ, која је у посједу нашег портал, наводи се да је увезено тестова вриједности 28.359 КМ а на коју је плаћено ПДВ-а и дажбина 6.494 КМ. С обзиром на то да нису имали дозволу за увоз медицинских средстава поставили смо питање како су успјели увести тестове за Цовид-19 тестове.

Из УИО БиХ су нам објаснили да се радило о донацији. На питање зашто донација није ослобођена ПДВ-а, као што су ослобођене све остале донације, речено нам је да „Глобал Балкан“ није имао комплетну документацију због чега су морали да плате порез на додату вриједност. Ристићева компанија је тестове набавила за Владу Републике Српске.

Међутим, пореза би били ослобођени да је као крајни корисник ових тестова означена било која здравствена установа у Српској. Остаје нејасно зашто се „Глобал Балкану“ исплатило да плати порез за тестове од скоро 6.500 марака на донацију од готово 29.000 КМ, умјесто да усмјере своје доброчинство на неку болницу или Институт чији је оснивач сама Влада РС. Посебно ако имамо у виду да је ова компанија имала укупан приход прошле године од непуних 21.000 марака и која је, барем према папирима, донирала више него што има.

“Очигледно ‘Глобал Балкан’ није испуњавао неки услов за ослобађање од ПДВ-а. Они који донирају не требају допуштење Агенције за лијекове, него рјешење ентитетског министарства здравља. У евиденцији УИО БиХ постоји рјешење Министарства здравља РС за увоз тих тестова. Не знамо зашто ‘Глобал Балкан’ није испунио услов за донацију да га ослободе плаћање пореза”, казао је саговорник нашег портала.
Зашто је разлика у ПДВ-у 185.000 КМ?

Према подацима које нам је доставила УИО БиХ, порез на додату вриједност и царинске дажбине за увезени дио моблине болнице износили су 437.472 КМ. Међутим, исто смо питали и Институт за јавно здравство РС, гдје су нам рекли да је ПДВ на мобилну болницу износио 623.025 КМ. Разлика између ова два податка је 185.553 КМ.

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Јелена Тривић каже да је у случају набавке мобилне болнице учињено много нерегуларности које не могу стати у један видео размонтиравања и одношења.

“Нико нам неће надокнадити штету, поготово сада, када нам можда и затреба болница, а опет је немамо. Неко је у цијелом овом процесу набавке и враћања покретне болнице требало да сноси одговорност. Органи државе морали су да поступе по службеној дужности и истраже, а не да се тиме баве опозициони политичари и новинари. Проблем је изгубљени новац грађана, а ако кренемо даље, заказало је на овом мјесту и Тужилаштво РС које је наочиглед сумњи и у јавности изнесених информација морало да покрене истрагу о овом питању, а није”, истиче Тривићка.

Она каже да институције неће дати информације новинарима нити било коме ко је заинтересована страна јер је очигледно доста тога учињено нерегуларно и сазнало би се гдје је новац отишао.

“Препознали би се канали, јер новац не може тек тако да нестане. Све се радило и ради се под сумњивим околностима. На жалост, у ситуацији у којој смо и у друштву у којем ми живимо, не знате ни коме то да пријавите, јер Тужилаштво, које је очигледно под контролом, не ради свој посао. Требало би да су преокупирани послом по службеној дужности а не да их новинари и политичари опомињу подносећи тужбе и пријаве”, каже она.

Тривићева додаје да искрено жали што је власт коначно успјела убиједити народ да није ништа страшно ако се краде и да људи често уопште не схватају да је то њихов новац и да буџет није у власништву политичара, него грађана.

“Људи су убијеђени да је потпуно нормално да политичари краду на јавним набавкама, да никога више ни не дотиче неки украдени миллион”, каже она.

Милена Мастало, програмски сарадник за истраживање извјештавање и пружање правне помоћи у Транспаренцy Интернатионал-у каже да је чин набавке мобилне болнице од самог почетка споран јер је био изузет из јавних набавки.

“Болница је набављена почетком априла, а како није било хитности, могао је бити спроведен законски поступак. Имали смо на почетку изјаве добављача и премијера Радована Вишковића гдје је он рекао да се његов пријатељ телефонски јавио и рекао да има мобилну болницу на располагању након чега је и покренут тај процес набавке. Као што јавност зна, набавка је кренула од добављача који нема дозволу за увоз медицинске опреме и средстава. Колико се заиста овдје ради о документацији, а колико о нечему другом, то би требали открити истражни органи”, каже она.

Мастало каже да је ТИ тражио од Владе РС уговор о авиопревозу, али да га никада нису добили.

“Тражили смо да видимо шта се све налази у та два милиона марака које су потрошене, али га још нисмо добили. Цијела та прича је обавијена велом тајне и узимајући у обзир и превоз и ко га је платио. Што се тестова тиче, не знам гдје су они на крају завршили и за кога су увожени. ПЦР може само Институт да набавља, а остале могу и остали. ТИ је већ објављивао причу о изузећу Закона о јавним набавкама ФЗО РС гдје смо нашли да је 21 милион КМ изузет из закона, а три дана касније о још додатних 13 милиона. Сваки наредни дан можемо очекивати да сазнајемо ново. Очекујемо да ће доста тога ускоро бити доступно на порталу Јавних набавки и да ћемо сазнати још више детаља шта се дешавало посљедњих мјесеци”, рекла је Мастало за еТрафику.

(еТрафика)