Како се регион припрема за нову школску годину

Да ли ће се од септембра настава за основце и средњошколце одвијати претежно уживо, у комбинацији наставе у учионици и наставе на даљину или ће то бити модел претежно наставе на даљину, нико у региону тренутно нема одговор. То су, ипак, модели о којима се, углавном, у свим земљама размишља.

Регион 18.07.2020 | 19:01

Хрватска је већ отишла корак даље, па је и припремила акциони план који дефинише оваква три сценарија наставе за наредну школску годину, а који од њих ће се примјењивати одлучиће најесен, у зависности од епидемиолошке ситуације у вези са новим вирусом корона. Од школа ће се очекивати да се припреме за провођење одабраног сценарија.

По првом од њих, ако би ученици већину времена били у школама, по потреби би опет могли имати одређене периоде кад ће се проводити настава на даљину, ако би се, рецимо, погоршала епидемиолошка ситуација или би се она изводила за поједине групе ученика.

По другом, мјешовитом моделу, настава би се проводила дијелом у школи, дијелом код куће, а сви ученици не би истовремено били у школи. Могуће је и да ученици једну седмицу уче у школи, а другу од куће, али сви би имали елементе е-учења.

Трећи сценарио значио би да се настава од почетка проводи уз помоћ информационо-комуникационе технологије, како се радило на почетку пандемије, са могућношћу и вредновања на даљину. Тако су то замислили у Хрватској, а детаље су разрадили у акционом плану за настану на даљину.

– Судећи по најавама стручњака везано уз „други талас“ пандемије и даље је изгледно да неће цијело вријеме бити могуће да школе и високошколске установе раде у пуном капацитету. Зато је разумно планирати да се наредне школске и академске године један дио наставе изводи на даљину и за то се треба припремити. За сваки од разрађених сценарија треба прилагодити три главна подручја дјеловања: стратешки приступ, опремање и дигитализацију и едукацију – наводе се, између осталог, у овом акционом плану.

У Србији се, истовремено, може чути да разрађују десетак модела и подмодела за наставу од септембра, а све ће зависити од снаге пандемије.

Министар просвјете Младен Шарчевић истиче и да учење на даљину није довољно, посебно за првачиће, који не могу код куће бити сами.

– Ако буде могуће да дјеца долазе у мањем броју, комбиноваћемо да то буде у различитим узрастима, групама, различитим недјељама, школе ће планирати рад комбиновано – истакао је недавно Шарчевић. 

У Србији се тако настављају и припреме за снимање од куће, а настава за септембар се, каже, увелико снима. За средњошколце и студенте, каже, нема проблема, јер има довољно великих простора да може да се иде наизмјенично на наставу. Сличне моделе, тврди он, разрађују и у Словенији, те неким њемачким покрајинама.

По тренутно доступним информацијама, у Словенији се прави план да се у школу иде као и у редовним условима, уз поштовање заштитних мјера, али размишља се и о комбинованим моделима.

Тако би у школу, рецимо, могла да иду само дјеца у нижим разредима, док би старији имали наставу на даљину. За средње школе се размишља о моделу похађања наставе тако да се двије седмице ради у школи, а двије настава на даљину, од куће, а све то с обзиром на важност живе интеракције између наставника и ученика.

И министарка просвјете и културе Српске Наталија Тривић сматра да је непосредни контакт и комуникација међу ученицима, те између ученика и наставника, вриједност редовног васпитно-образовног процеса која је изостала у току извођења наставе на даљину. Међутим, како ће се од септембра тачно радити, диктираће епидемиолошка ситуација.

За сада се све спрема као да ће настава бити у учионицама и ТВ часови још се не снимају, а до краја овог мјесеца биће дефинисане јасне смјернице за наставни процес у новој школској години, као и мјере заштите од вируса корона у образовним установама. Представници образовних институција би наредне седмице требало о моделима наставе да разговарају и са представницима здравствене струке у Српској.

– По оном што смо чули, образовни систем Српске ће се припремати за све сценарије, као и окружење, а здравље ће бити на првом мјесту – каже предсједник Синдиката образовања Драган Гњатић који је на недавном састанку са министарком Тривић разговарао и о припремама за нову школску годину и разрађивању модела наставе којима ће се прибјећи, ако епидемиолошка ситуација не дозволи наставу у учионицама.

Да ли би то могло да значи и мања одјељења, са мање ученика него сада, нико још не може да потврди. Модели за наставу у високом образовању у РС ће се, такође, посебно разрадити у ресорном министарству за ту област.

Најтеже би могло бити за првачиће

– Заједнички став је да се припремамо за наставу и за ученике у учионицама, осим ако ситуација не буде налагала другачије, а то ће рећи и Министарство здравља. Ми ћемо у складу са свим тим формирати и одјељења и све што треба. Тренутно радимо све што се обично ради у овом периоду, а школе ће бити спремне за септембар. О самим моделима наставе разговарају Министарство просвјете и Републички педагошки завод и школе нису укључене у то, али колико знамо и даље су све опције отворене. Сви се, истовремено, још надамо да ће то бити традиционални модел, јер најљепше је одржавати наставу у клупама  – каже Данијела Мрда, предсједница Актива директора основних школа Сарајевско-романијске, Старохерцеговачке и Доњоподрињске регије.

Најтеже ће, сматра, свакако, бити наћи модел наставе за најмлађе основце, првачиће, којима и иначе треба вријеме да се упуте у школски систем и прилагоде. За њих би и настава на даљину од првог дана школовања, реално, била најтежа.

(Српскаинфо)