Двије најмоћније земље на КОРАК ОД СУКОБА

- Објава САД да је већина кинеских територијалних претензија у Јужном кинеском мору незаконита, додатно оптерећује већ лоше односе Вашингтона и Пекинга, с повећаном опасношћу од могућег војног сучељавања две најмоћније земље на свету, пишу светски медији.

Свијет 16.07.2020 | 10:34

Јужнокинеско море, дом поморских путева од великог значаја, већ је годинама жариште, а неколико земаља тврди да управо њој припадају мала острва и гребени нарочито групе острваца Спретли и Парацел, а с њим и приступ ресурсима. Последњих година Кина је све озбиљнија у вези са оним што тврди да су њене вековне тврдње према спорној регији и брзо је појачала своје војно присуство како би подржала те тврдње.

Бивши заповедник америчке Пацифичке команде, адмирал Хари Харис једном је поменуо ово као "Велики пешчани зид" - "линија од девет цртица" која ствара заштитни прстен око наводно кинеске територије на мору, као што је Велики кинески зид чинио на копну.

Али док су Кина и САД трговале "бодљикавим коментарима", углавном су избегавале озбиљније расправе и конфликт. Све док се није десила пандемија и порасле тензије.

САД су заоштриле свој став према кинеским територијалним претензијама у Јужном кинеском мору, уз оптужбу Пекинга да кампањом застрашивања покушава да добије контролу над морским водама, пише Фајненшел тајмс, а преноси "Радио слободна Европа".

Државни секретар Мајк Помпео рекао је у понедељак, 13. јула, да се администрација председника Доналда Трампа ускладила с пресудом међународног суда у Хагу из 2016. којом је Кина укорена због претензија над водама које чине отприлике 85 одсто Јужног кинеског мора.

- Оснажујемо политику САД у кључном, спорном делу региона Јужног кинеског мора - рекао је Помпео, додајући да САД јасно стављају до знања да су претензије Пекинга на ресурсе у тим водама потпуно незаконите, "као и његова кампања застрашивања да их стави под контролу".

Последњи потез САД, објављен четири године после пресуде, уследио је док расту тензије у Јужном кинеском мору, где је Пентагон послао два носача авиона први пут од 2014. године, али и у време док односи Кине и САД настављају да пониру до нових дубина, указује британски лист.

Трамп је прошле недеље рекао да су односи "озбиљно оштећени", док је кинески министар спољних послова Ванг Ји рекао да су односи у најгорем стању од успостављања дипломатских веза пре четири деценије. "Фајненшл тајмс" указује да већина америчких стручњака верује да ће се ситуација даље погоршавати пред председничке изборе у новембру.

Директан, али и увелико симболичан чин

Помпео је рекао да Кини неће бити дозвољено да стратешке воде третира као "своју поморску империју", указује амерички лист, и додаје да је најављујући промену америчке политике, државни секретар одлуку описао као напор да се подржи међународни закон насупрот кампањи Кине да присили јужноазијске суседе да одустану од својих интереса.

Нови став Вашингтона о споровима у Јужном кинеском мору могао би да погорша свађу с Пекингом о низу питања која је већ ескалирала, оцењује "Волстрит журнал" и истиче да практичне импликације промене нису јасне, али да би могла наговестити снажније напоре САД да се војним, дипломатским и другим средствима супротставе спорним кинеским претензијама.

Помпеова објава је уследила дан после четврте годишњице пресуде арбитрарног суда који је установио да не постоје правне основе за претензије Пекинга на историјска и економска права у већем делу Јужног кинеског мора. Кина је одбацила пресуду из 2016, пошто Пекинг не учествује у трибуналу, док кинески званичници инсистирају да нема јурисдикцију над тим питањем. Уместо тога, указује лист, Кина је наставила да гради и утврђује вештачка острва над спорним атолима и гребенима.

"Велико питање" шта САД намеравају

Изјавом државног секретара САД да су кинеске експанзивне претензије у већем делу Јужног кинеског мора "потпуно незаконите", припремљен је терен за потенцијално војно сучељавање с Кином и санкције кинеским компанијама, оцењује "Њујорк тајмс".

Кина и пет других земаља имају конкурентне претензије на делове Јужног кинеског мора које обилује рибом и које можда има велике резерве нафте и гаса, истиче њујоршки лист и указује да је Кина од 2014. наношењем песка проширивала гребене који су под водом током високе плиме а потом на њима градила писте и војне базе.

Кинеска амбасада у Вашингтону је саопштила да влада САД "преувеличавају ситуацију у региону и да покушавају да посеју семе раздора између Кине и других обалских земаља", додајући да су америчке оптужбе потпуно неутемељене и да је Кина посвећена решавању неспоразума преговорима.

Помпеова изјава је најснажнија и најексплицитнија подршка Вашингтона пресуди из 2016. да Кина крши међународно право својим поступцима и последња одлука ставља Вашингтон у позицију да силом спроведе одлуку суда коју је Кина одбацила, пише Њујорк тајмс, али и оцењује да је велико питање шта САД намеравају да ураде поводом кинеског војног присуства у тој области.

Саопштење експлицитно не спомиње америчку војну помоћ, али оставља отворену могућност да би САД могле бранити земље попут Вијетнама, Малезије и Филипина ако избију сукоби због кинске агресије, додаје лист.

Од Обамине администрације, морнарица САД спроводи такозване операције слободне пловидбе Јужним кинеским морем како би оспорила кинеске претензије, док је последњих месеци и на друге начине ангажовала своје бродове у тој области, а Помпеова објава би могла значити још таквих операција Пентагона, док би Вашингтон такође морао предузети друге акције засноване на новој, снажнијој позицији.

Значајни ризици око наизглед безначајних острва

Земље у региону Јужног кинеског мора се вековима споре око тих вода, али су тензије постојано расле последњих година, наводи ББЦ указујући да је Кина подигла војне базе на вештачким острвима у областима на које претензије имају и Брунеји, Малезија, Филипини, Тајван и Вијетнам.

САД досад нису заузимале страну у територијалним споровима у Јужном кинеском мору и поставља се питање зашто је Вашингтон сада први пут званично разјаснио своју позицију – четири године после пресуде међународног суда у Хагу, истиче британски сервис и додаје да су прошле недеље Кина и САД истовремено одржале поморске вежбе у тој области, што је редак случај који указује на раст тензија.

У ширем контексту, указује ББЦ, Трампова администрација је обећала да ће променити, како наводи, 40 година политичког неуспеха у погледу Кине. Вашингтон је недавно критиковао Пекинг по низу питања од поступања током пандемије ЦОВИД-10, до кршења људских права муслиманске мањине у Синђангу и поступања у Хонгконгу.

Међутим, пројекти Кине за полагање права на територије у Јужном кинеском мору навели су свет да преиспита међународне амбиције Пекинга, истиче ББЦ уз оцену да су улози у региону изузетно високи – на тим наизглед безначајним ланцима острва и гребена, постоји све већа опасност од војног сукоба две најмоћније земље на свету.

Велика Британија подржава САД

Водећи стручњаци за Југоисточну Азију тврде да америчко показивање војних мишића у контексту Јужног кинеског мора има тежину једино ако је подрже и остале земље.

За сада се чини да је подржава само Велика Британија, главни стратешки партнер САД, која ће према сазнањима "Тајмса" почетком следеће године на Далеки исток послати носаче авионе. "Краљица Елизабета" - пловило вредно 3,1 милијарду фунти први је од два идентична носача (други је "Принц од Велса") чија је посада завршила обуку, па ће се придружити савезницима САД и Јапану у војним вежбама и патролирању у регији.

Још се чека одговор ЕУ и њених чланица, као и Аустралије, која се због подршке демонстрацијама у Хонг Конгу такође нашла на “црној листи” кинеске Комунистичке партије. Кључну улогу у формирању “западног савеза” против Кине могла би имати Ангела Меркел, канцеларка земље која тренутно председа ЕУ, нарочито с обзиром на чињеницу да је Кина требало да буде фокус немачких приоритета.

С друге стране, Пекинг је већ договорио савезништво с Ираном, још једном земљом с којом САД, нарочито у току Трампове администрације, има врло проблематичан однос, а на крају би могли да пресуде и резултати америчких председничких избора.

Забринутост Јапана

Дан пошто је Помпео кинеске акције у Јужном кинеском мору прогласио незаконитим, Јапан је изразио забринутост због поступака Пекинга у Источном кинеском мору, указује Блумберг.

У годишњој "белој књизи" јапанског Министарства одбране, објављеној у уторак, 14. јула, наводи се да пројекција кинеске војне моћи у азијским водама и модернизација севернокорејског балистичког арсенала представљају опасност по безбедност Јапана и региона.

Јапанско министарство је оптужило Кину да "немилосрдно" иде на ненасељена острва у Источном кинеском мору на које обе зеље имају претензије, наводећи да то питање изазива "озбиљну забринутост". У "белој књизи", додаје Блумберг, Кина је такође оптужена да шири дезинформације о ЦОВИД-19.

"Кина стално повећава своје могућности за операције у удаљеним морима", наводи се у документу и додаје да Пекинг "наставља једностране покушаје да силом промени статус кво и да доведе ствари пред свршен чин".

Кина је навела да је уложила "оштар протест Јапану", наводи Блумберг и указује да је портпарол кинеског Министарства спољних послова рекао да је документ "пун предрасуда и дезинформација против Кине".

(Блиц)