Истраживање: Грађани највише вјерују медијима

Према истраживању о медијским слободама у БиХ, које је урађено поводом 3. маја Дана слободе медија, у 2020. години, 77 % грађана у БиХ највише вјерују медијима и вјерским институцијама док најмање повјерења имају у институције власти, око 55%. Поражавајући је податак да чак 24% грађана у Републици Српској сматра да су напади на новинаре оправдани.

Вијести 03.05.2020 | 16:30

У ери експанзије онлајн медија, који су преузели примат у пружању информација, слобода и одговорност медија постају теме о којима се све више дебатује, а разумијевање ових појмова и примјена у пракси полако губе на важности. И традиционални медији у свијету суочавају се са проблемима због којих им није гарантовано потпуно уживање медијских слобода. Ипак, о слободи често не можемо говорити у смислу апсолутности. 

„Отуда политичке организације, политичари користе ту прилику да остваре утицај на дио медија, на други дио на који не могу директно политички утицати и контролисати они исцрпљују разним економским притисцима“, каже аналитичар Тања Топић.

Новинари, с друге стране, раде у јако лошим економским условима, хонорарно или на црно. С обзиром на такав социјални статус, новинари сами не могу имати превелику моћ. Због тога је дискутабилна тврдња да слободу медија можемо ставити само на новинарска плећа или је тражити у ексцесима новинарске храбрости, која се, неријетко, плати нападима на те исте новинаре. 

„Више није довољно да сами медији реагују и удружења већ би требали детаљиније да се позабавимо тиме да се израде медијски закони  и онда сами медијски радници били више заштићени“, каже новинар Љиљана Смиљанић.

Политиколози сматрају да је највећи проблем то што се грађанима свиђа оно што одређена политичка странка или појединац намеће, што је погубно за цијело друштво.

„Можемо да видимо да је то рефлексија у политичком јавном мњењу. Они који су у извршној власти и неријетко кажу да није добро шта неки новинари пишу, често их знају сврставати у одређене таборе, најчешће су то издајници или страни плаћеници како год их квалифкују“, каже политиколог Младен Бубоњић.   

Оно што је донекле измијенило начин рада новинара је и новонастала ситуација изазвана вирусом корона. Рад у многим редакцијама је редукован, неки раде од куће, неки у мањем капацитету, а нажалост, неки су или на принудном годишњем или су већ добили отказ. Проблем је што власт  не третира јавност једнако јер постоје медији којима се информације сервирају као на тацни и они који до тих истих информација веома тешко долазе. 

„Мислим да у оваквим екстрменим ситуација слобода медија у посебним условима требало би да буде третирана са посебном сензибилношћу. 
Свједоци смо да ће бити тешко многим медијима да опстану, дешавају се откази и да  поједини власници проналазе начине како да се организује рад у ванредним околностима“, каже  Елвир Падаловић, новинар портала „Бука“.

Ситуација под нашим медијским небом тренутно није ни близу идеала. С озбзиром да су медији, одувијек и свагдје, огледало друштва, они нам показују да наше друштво није зрело. Потпуно је несвјесно важности медијских слобода, плурализма информација, слободе интернета, друштвеног добра и одговорности. Стога је данас, више него икада прије, потребно отварати дебате о стању медијских слобода, едуковати младе и подржавати оне који се боре за напредак. 

(БН ТВ)