За Ђурђевдан и Митровдан зна и америчка НАСА

За православне празнике Ђурђевдан и Митровдан  зна и Америчка Национална ваздухопловна и свемирска администрација, скраћено „НАСА“, јер се баш у њихово вријеме на Сунцу догађају значајне електромагнетне смјене, које су од великог значаја и за временске прилике на Земљи, каже познати метеоролог Небојша Куштриновић.

Вијести 03.05.2020 | 12:27

Према Куштриновићевим ријечима почетком маја, када шестог његовог дана пада православни празник Ђурђевдан, те у јесен почетком новембра, када је осмог новембра празник Митровдан или Свети Димитрије, електромагнетне промјене су најизраженије јер се догађају и календарске промјене у години на планети Земљи. 

- Ове промјене у природи око Ђурђевдана и Митровдана научно прати НАСА знајући за ове наше празнике, али за њихов значај у свеколиком животу људи и у природи уопште, без најсавременије опреме и научних достигнућа са којима располаже моћна НАСА  још у стара времена знали су и наши стари - каже за БН телевизију Небојша Куштриновић.

Очито је да су наши преци, пратећи промјене у природи и преносећи их усмено с кољена на кољено до наших дана, примијетили да се у прољеће, око Ђурђевдана и у јесен око Митровдна, догађају значајне промјене у природи. Уочили су их, упамтили их и почели се равнати у свом животу и раду, не знајући да су оне изазване електромагнетним смјенама на Сунцу. То наслијеђе и памћење о ова два велика православна празника, осим што су постали важни међници у цјелокупном животу на Земљи, пренесено је и на народне обичаје, али су ушли и у практичан живот.

У вријеме тих прољетњих догађања на Сунцу и сва природа се након зиме пробудила, те да све ниче, расте и буја, али и да се људи ведрији, расположенији и орни за рад. Тада се приводи крају и прољетња сјетва, започињу се велики послови и почиње потребна и значајна битка за храну, те да се настају значајне промјене и години и календару. 

Знало се и да су кише прољетнице, такозване „ђурђевданске кише“, најзначајније падавине током године, па је настала и изрека „да је свака кап ђурђевданске кише дуката вриједна“, јер се натапа земља, помаже се раст и развој свег биља, а посебно пољопривредних култура. 

– Када је Милош Велики Обреновић саградио свој гласовити конак у Београду, што је била за то вријеме највећа и најраскошнија зграда, питали су га његови пријатељи колико је коштала изградња објекта. Милош је одмах одговорио – да је коштао колико и двије добре ђурђевданске кише, каже метеоролог Куштриновић.

Није онда ни чудо што се води и напретку тих дана, па и у наше вријеме, поклања велика пажња. Иде се на ђурђевдански уранак, дјевојке се купају на изворима и текућим водама, постављају се на раскрсницама стабла младих јоха (јова или јошки) са крстовима при врху, почиње испаша стоке, плету се вјенчићи од свјежег цвијећа...

У народу је постала и позната изрека – да је "Ђурђевдан хајдучки састанак“, која је ушла и у нашу националну епску поезију, а у то вријеме су уговарани и послови, посебно они са чобанима око чувања стоке.Све је то чињено без сазнања да се заиста у природи догађају значајне промјене које су изван моћи људи.

Тако је и са Митровданом, другим међником у животу наших предака, али и сада нас. Тада је почињао други период у природи на планети Земљи – смиривало се све и свашта у животу људи, па су настајала нека другачија, мирнија и опомињућа времена. Завршавао се један циклус а настајао је други. Природа је тада завршавала свој раст, свјежину и бујање, посебно биљака, настајала је хладноћа са тмастим и тешким кишама – долазила је увелико позна јесен.

Опет не знајући за та циклична догађања на Сунцу која проузрокује и те двије промјене у календару и години, наши преци су на Митровдан, осмог новембра, одржавали посљедње вашаре и трговине у години, исплаћивали су најамнике и чобане, скрасивали су се у кућама, па тако све до наредне сунчевих електромагнетних промјена око Ђурђевдана.

И ти јесењи гогађаји ушли су у колективно памћење и наслијеђе нашег народа, али и у књижевност, с оном познатом изреком – Митровданак хајдучи растанак, јер су се баш након Митровдана, када је већ опало лишће са дрвећа, и хајдуци разилали по зимвницима и мировали се „док гора не озелени око Ђурђевдана“.

Све ове обичаје сачували су наши стари усмено за нас, а ми, ето, све то, али и оно друго што уочимо у вријеме Ђурђевдана и Митровдана, и писмено уз кориштење савремених техничких достигнућа, преносимо даље, богатећи све оно што је значајно за наш опстанак на овој Плавој планети.
Због тога су Ђурђевдан или Свети Георгије, те Митровдан или Свети Димитрије, заштитници и крсне славе многих градова и у станова, али и иду у ред најбројнијих породичних крсних слава српског народа.

(БН)