Странци долазе да раде послове које наши радници не желе

Зворничка фирма Инвест-Јокић, која је крајем августа прошле године на градилиште у Вишеграду довела 10 радника из Бангладеша, тренутно ради на томе да доведе још 30 радника из ове земље.

Република Српска 15.02.2020 | 09:52

Потврдила је ово за БУКУ Маријана Миловић, извршна директорица Јокић-инвеста.

Сви потребни папири су обезбијеђени и сада је на институцијама БиХ да одобре визе и радне дозволе за нових 30 радника из Бангладеша.

На овај корак су се, као и први пут, одлучили јер на домаћем тржишту нису нашли радну снагу - на огласе се нико није јављао, а на бироима за запошљавање није било адекватне, квалификоване радне снаге - тесара, зидара и армирача.

Миловић каже да је за ангажманом страних радника велико интересовање, да су им се обраћали из других грађевинских фирми како би се распитали за процедуру и неопходне кораке, али  да јој није познато да ли се још неко упустио у ову причу.

Ипак, увјерена је да ће, и прије него што многи мисле, страни радници бити редовна појава у БиХ.

„Са недостатком радника смо се морали суочити и пронаћи неко рјешење, јер домаћа радна снага анагажована у грађевинским фирмама је обично на пар година од пензије. Млади, ако и раде,  то траје 2- 3 мјесеца, нешто науче, узму поврду и оду пут Европе“, прича Миловић и открива да је са 10 радника из Бангладеша уговор потписан на годину и по дана, те да се још увијек налазе на градилишту у Вишеграду. 

За разлику од зворничке фирме, неке се одлуче посегнути за илегалним радницима. Такав случај је забиљежен крајем прошле године на градилишту у бањалучком насељу Лазарево, када су инспектори Службе за послове са странцима БиХ открили 28 илегалних радника из Турске.

Да се домаће фирме све чешће одлучују на “увоз” радне снаге показују и подаци Завода за запошљавање РС, према којима је током прошле године у Републици Српској издато 1069 радних дозвола, док је тај број годину раније износио 918.

Највише нових радних дозвола је издато за држављане Републике Србије (309), НР Кине (39), Албаније (34), Турске (20) и Хрватске (18). Према подацима из радних дозвола, то су најчешће радници различитих профила у области прерађивачке индустрије, грађевинарства и образовања. 

Добро је да нам долази страна радна снага

Економиста Адмир Чавалић истиче да долазак иностране радне снаге није ништа необично, нити се треба посматрати таквим, већ прије свега резултат глобализацијских процеса, отварања граница, потреба домаћег тржишта рада и слично. 

Додаје да случајеви попут овог у Бањалуци, са откривеним илегалним радницима, треба да буду аларм да нешто није уреду, те да треба детаљно испитати шта је проблем са системом, па се инострани радници нису евидентирали као такви.

Каже и да у Босну и Херцеговину, у односу на сусједну Хрватску, долази занемарив број иностраних радника. Са једне стране, ово је резултат ниске стопе економског раста и неразвијене економије, док са друге стране постоји низ баријера, од ниских квота за радне дозволе, до неких других процедуралних разлога, али и самог пословног окружења које је дестимулирајуће за рад – како за домаћег, тако и за иностраног радника. 

“Добро је да нам долази страна радна снага, нарочито ако су спремни прихватити послове које наших радници, оправдано, не желе да обављају.

Висина наднице и услови рада су веома релативни у глобалној економији – од Сјеверне Америке преко Европ,е па све до Азије и Африке – радници се боре како би унаприједили свој статус, тако да миграције у ту сврху не треба да изненађују. Инострана радна снага је добра за повећање потенцијала економског раста, али и унапријеђење других економских индикатора, попут продуктивности рада.

Алтернатива овоме је даља аутоматизација рада, увођење машина, али домаћи послодавци немају довољно средстава за таква капитална улагања. Због тога је ово боље рјешење. Зато и не изненађује што послодавци углавном најгласније лобирају за лакше запошљавање странаца”, изјавио је за БУКУ Чавалић.

Изнајмљивање радника

Недостатак радне снаге послодавци покушавају ријешити  и “изнајмљивањем” радника. Иницијатива је потекла од Удружење послодаваца ФБиХ, а крајем децембра су представили  и Приједлог закона о уступању радника који би, између осталог, омогућио да фирме унутар једне групације могу уступати раднике, а олакшало би се и запошљавање приликом сезонских послова попут бербе воћа и сјече шуме.

„Фирма која има вишак возача могла би их уступити другој којој недостаје тај кадар. Зашто би им дали отказ умјесто да их уступе“, истакао је Младен Пандуревић, директор Удружења послодаваца ФБиХ, образлажући предности овог закона.

Синдикати су категорично против, јер сматрају да је закон повратак робовласништву. „Изнајмљује се радник као комби. Радник постаје ствар“, поручили су из Савеза самосталних синдиката БиХ.

Коментаришући за БУКУ ову иницијативу, економиста Фарук Хаџић каже да изнајмљивање радника постоји у многим развијеним европским земљама под одређеним условима и да нужно не мора бити на штету радника, ако се комплетна област регулише добрим законом и ако се, наравно, закон поштује. Ипак, на самом почетку најбитније је, истиче, да кроз дијалог ово питање ријеше послодавци и синдикати, јер данас живимо у динамичном времену, гдје се морамо прилагођавати промјенама.

Држава више не смије бити нијеми проматрач

Нажалост, овај закон, без обзира да ли ће бити усвојен или не, неће пуно тога промијенити. Промјену неће донијети ни 1000 или 5.0000 иностраних радника који ће доћи из сиромашнијих земаља од наше. Нужна је интервенција државе - не козметичка, већ суштинска. 

Свако ко данас размишља да домаћи послодавци, на макро нивоу, могу понудити плате које би задржале раднике у БиХ и парирале онима у Европи, у озбиљној је заблуди. И то прије свега због неповољног пословног окружења.

„Само економски раст ултимативно диже стандард радника, све остало је у домену популизма. Држава, ако хоће да помогне раднику и задржи га, треба да смањи фискални терет на рад - ово је оцјена струке и свих међународних актера у причи о нашој економији“, закључује Чавалић.

Колико се ситуација на домаћем тржишту рада промијенила у односу на претходне године најбоље показује листа тренутно најтраженијих занимања. Према подацима странице Посао.ба, то су: трговац/продавач, конобар, грађевински радници, радник у производњи, цалл-агент (агент у позивном центру), комерцијалиста и унапређивач продаје, возач, програмер/Софтwаре девелопер, кухар и електричар.

(Бука)