Доћи ће тренутак када ће политичари из РС морати да гласају

Закључак који каже да представници Републике Српске обустављају учешће у одлучивању у институцијама БиХ до усвајања закона о Уставном суду БиХ већ јуче је заживио у пракси, јер су неке парламентарне комисије остале без одлука, а сједница Заједничког колегијума је отказана.

Босна и Херцеговина 14.02.2020 | 10:08

Данас је на реду нову испит јер је раније заказана сједница Дома народа БиХ. Како Српскаинфо сазнаје, постоји могућност да делегати из Српске не дођу на сједницу, чиме она не би била ни одржана јер нема кворума. Али, и да дођу на сједницу, неће бити могуће усвојити било какву одлуку, јер су, како су нам јуче изјавили неки од њих, заузели став да не гласају ни за, ни против. То значи да у првом кругу нема довољно гласова из Српске.

Међутим, оваква ситуација не може да потраје у недоглед, јер би се могло десити да касније у другом кругу гласања прође неки закон штетан за РС и то захваљујући уздржаности њених представника.

Прецизније, доћи ће тренутак када ће политичари из РС ипак морати да гласају. Зато су све очи уперене у посебну сједницу Народне скупштине Српске у понедјељак, на којој се очекују стратегија за дугорочније дјеловане представника из РС у институцијама БиХ.

О чему се ради? Пословници парламентарних домова ПСБиХ кажу да је за усвајање неке одлуке у првом кругу потребна већина гласова, под условом да у тој већини учествује бар трећина гласова из РС. У Дому народа БиХ то су два делегата, а у Представничком дому БиХ пет посланика. Пошто су представници РС поручили да неће гласати, то значи да одлука не може одмах да прође, и у првом кругу су – безбједни.

Ипак, ту није крај. Тај акт потом иде на сједницу трочланог колегијума дома који се понаша као комисија и покушава да постигне сагласност. Ако претпоставимо да ни ту не би било сагласности, јер се члан из РС није изјаснио, тада закон или неки други акт поново иде на гласање у дом.

Управо ту може да настане проблем буду ли се парламентарци из РС дословно држали закључка из Бањалука кога је новинарима прочитала предсједница РС Жељка Свијановић, а он гласи: „Представници из РС у институцијама БиХ обустављају учешће у одлучивању по било ком питању из надлежности институција БиХ…“.

Десет против

-Како би закон био оборен у другом кругу гласања, пословници кажу да је за то потребно двије трећине гласова парламентараца из РС који су против. У Представничком дому то је десет посланика, а у Дому народа три делегата. У случају да се парламентарци из РС уздрже од гласања, то значи да закон пролази и без њих јер нису против.

Члан колегијума може једном да тражи скидање те тачке са дневног реда, али она мора да буде већ на сљедећој сједници. У том случају, уздржаност од гласања је лоша по РС јер закон пролази, под условом да је претходно успио да прође комисијску фазу. Једини начин је да се напусти сједница, да се не дође на њу, јер не би било кворума – рекао нам је један од парламентараца који је желио да га не помињемо.

Потраје ли политичка криза у БиХ, наши извори тврде да у том случају ипак треба очекивати другу опцију – да парламентарци из РС у оваквим ситуацијама гласају против, чиме би могли да зауставе сваки документ. То не би било дословно по закључку званичника РС, али би било у складу са оним о чему је било говора у Палати Републике у сриједу.

-Тако ће вјероватно гласити и један од закључака Народне скупштине РС након сједнице у понедјељак, дакле да се на све начине спријечи усвајање аката у институцијама БиХ, до усвајања закона о Уставном суду БиХ. То се може урадити само гласајући против, а према неким тумачењима, и извлачећи катице из конзола за гласање на самој сједници.

Помиње се могућност и гласања против дневног реда сваке сједнице, што значи да она неће ни бити одржана. Још једно питање које тражи одговор НСРС јесте шта ћемо са одлукама у институцијама БиХ које су од интереса за РС. Да ли ћемо гласати и протов неког споразума који се тиче инфраструктуре у РС – тврди саговорник Српскаинфо.

Како у пракси у парламентарним комисијама изгледа тихи бојкот парламентараца из РС?

-Идем на сједнице комисије, али не учествујем у доношењу одлука, а то значи да не гласам ни за ни против. Сталне комисије доносе одлуке већином гласова. Али, заједничке комисије оба парламентарна дома одлучују тако да за неку одлуку мора да буде глас бар једног члана из сваког народа. То значи да заједничке комисије, због нашег негласања, неће моћи да одлучују – рекла нам је делегат СНСД и чланица неколико комисија Душанка Мајкић.

Каква је ситуација у Савјету министара БиХ?

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац, од тренутка када је постао министра, не одговара на позиве Српскаинфо. Министар транспорта и комуникација БиХ Војин Митровић каже да ће се држати онога што је саопштено након састанка званичника Српске.

-То је врло једноставно. Ми ћемо учествовати у раду свих органа, али нећемо у доношењу одлука, око гласања. Ми смо прије свега представници РС и представљамо њене интересе – каже Митровић за Српскаинфо.

Према Закону о Савјету министара БиХ, за одлуке које касније иду на потврђивање у ПС БиХ ње неопходно да за њих галасају министри из РС. У свим другим случајевима, пожељан је консензус или најмање глас једног члана из сваког конститутивног народа.

Подсјећамо, повод за нову кризу је одлука Уставног суда БиХ који је прогласио неуставним члан закона који предвиђа књижење пољопривредног земљишта на Републику Српску. Суд сматра да је то државна имовина, у надлежности институција БиХ, што Српска не прихвата.

(Српскаинфо)