Из иностранства у БиХ стигло преко 2 милијарде КМ

Новчане дознаке из иностранства у БиХ за 9 мјесеци лани износиле су око 2 милијарде и 77 милиона КМ, што је за 2,82 одсто више него у истом периоду 2018, када су износиле око 2 милијарде и 20 милиона КМ.

Република Српска 11.02.2020 | 07:20

Подсјетимо, подаци Централне банке БиХ показују да је током 2018. дијаспора у БиХ послала укупно 2,7 милијарди марака, што је за скоро 200 милиона КМ више у односу на претходну годину.

Новчане дознаке из иностранства у БиХ 2016. године износиле су скоро 2,44 милијарде КМ, а 2017. године 2,64 милијарде КМ.

Према званичној статистици, посљедњих година новчане дознаке износе око 8 одсто бруто домаћег производа.

Највише дознака у БиХ углавном стиже из земаља Западне Европе, Скандинавије, САД, Канаде, Аустралије, док су у БиХ 2018. највише инвестирали Швајцарска, Аустрија, Турска, Велика Британија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Руска Федерација.

Осим прошле године, од 1998. највећи износ дознака забиљежен је 2007, када је на рачуне грађана уплаћено 2,77 милијарди КМ, а најмање новца од дијаспоре стигло је 2002. – 1,96 милијарди КМ.

Дознаке које из иностранства стижу у БиХ, дакле, биљеже пораст, што би, како кажу економисти, могло да се промијени већ за коју годину.

Економисти, наиме, предвиђају да ће, кад у иностранство одведу своје породице, људи који су напустили БиХ и који се спремају да то учине све рјеђе долазити на ове просторе.
– Отприлике, дознаке ће у нешто већем износу стизати још четири-пет година, јер су наши грађани овдје оставили породице. Пошто људи из БиХ углавном иду у земље које су нам близу, попут Аустрије, Словеније, Италије, Њемачке, они имају прилику и да чешће долазе, самим тим и да овде више троше. С друге стране, док год су им породице овдје, они ће се трудити да им пошаљу што више новца – рекао је недавно за Српскаинфо извршни директор Удружења економиста СWОТ Саша Грабовац.

Додао је да је, међутим, велика већина њих у процедури одвођења породица у иностранство или то планира.

– Оног тренутка кад им се чланови њихових породица придруже, они ће заокружити свој цјелокупни живот у страним земљама. Логично је да ће све слабије долазити, односно све мање новца слати и све мање трошити овдје. По том основу, за очекивати је пад дознака из иностранства – нагласио је Грабовац.

Из Централне банке БиХ раније су саопштили да је боље имовно стање људи који су већ годинама у дијаспори основни разлог за повећање приватних новчаних трансакција.

– Осим тога, као разлог повећања дознака из иностранства може се сматрати и све већи број миграната из БиХ у иностранству који шаљу новац кући. Свакако да нови талас економске емиграције у посљедњим годинама доприноси новчаним дознакама према БиХ, с обзиром на то да они још имају блиске социјалне везе с родбином у домовини – нагласили су из ове банке.

Наравно, статистика прати само прилив новца из иностранства преко банака, док људи из дијаспоре својим најближима у Босни и Херцеговини доносе или шаљу и доста кеша. Пошто људи из БиХ углавном иду у земље које су нам близу, они имају прилику и да чешће долазе, самим тим и да овдје доносе више пара, односно да више троше у БиХ.

То значи да у БиХ заврши кудикамо више пара него што показују анализе надлежних институција. Ове дознаке су вид социјалне помоћи, без које би многи људи били у проблему, оцјењују економисти.

(Српскаинфо)