Како спријечити појаву "папака" у политичком животу Српске?

Најспорнија тачка у Изборном закону БиХ је она која регулише припадност мандата појединцу, а не странци.

Последњи примјер у Републици Српској је свакако одступање пет народних посланика из Социјалистичке партије, који су кренули у политичким обрачун са донедавним лидером Петром Ђокићем и тиме га оставили са тек два народна посланика у Парламенту Српске.

Иако је Ђокић захтијевао да врате своје мандате странци због моралне обавезе, они то нису учинили, јер је закон на њиховој страни.

Што се тиче Српске демократске странке, чињеница је да их је ова ставка у Изборном закону БиХ, коштала пуно људи, а у једном моменту 2014. године, можда чак и власти. Најсвјежији ожиљци су свакако остали од промјене политичког курса Обрена Петровића и његове групе у односу на политику СДС-а.

"Иако враћање мандата у власништво странке није демократски приступ политици, Босна и Херцеговина је показала да је недемократско друштво и да је неопходне ове ставке измијенити у Изборном закону БиХ", сматра Мирко Шаровић, предсједник СДС-а.

Најупечатљиви примјери политичке корупције су актери афере „два папка", Војин Митровић и Илија Стеванчевић који су данас на значајним функцијама, након што су напустили тада опозициони НДП и Партију уједињених пензионера која је имала заједничку листу са СДС–ом.

Недуго послије тога, изненађење за јавност је било и одступање Ненада Стевандића из Српске демократске странке и оснивање странке која је сада у владајућој коалицији.

Ни ПДП није био поштеђен, па је један од најгласнијих опозиционара у Бањалуци отишао из партије на функцију предсједника скупштине града Бањалука. 

Лидер ПДП–а сматра да је неопходно мијењати Изборни закон, ако не и најбитније у овом моменту".

"На дјелу је таква политичка корупција, да ће се морати нешто мијењати.", поручује Бранислав Бореновић.

Да ништа није немогуће показао је и посљедњи примјер на релацији ДНС-Слобода-ДЕМОС. Тројица бањалучких одборника су се вратили људима због којих су и напустили ДНС и основали свој клуб. Они су на крају ушли у ДЕМОС, дио ДНС са којим су били у сукобу.

Да постоје политички прелетачи којима је то животни позив доказ су људи попут Николе Шпирића који је промијенио пет странака, од радикала и СДС-а, па до ПДП–а и на крају СНСД–а, у коме је најдуже остао, односно који и јесте најдуже на власти.

БН ТВ