„Оптима група“: За казну - награда!

Акумулирани губитак „Оптима групе“ на концу прошле године премашио је милијарду марака. Тачније, износио је више од 1,4 милијарде марака. Само у прошлој години забиљежен је губитак од 60 милиона КМ, али то није сметало да „Оптима“ у априлу ове године буде докапитализована са пола милијарде КМ!

Република Српска 21.12.2019 | 17:36
„Оптима група“: За казну - награда!
Почетно испитивање снага
 
„Оптима група“ је предузеће које је основано као друштво са ограниченом одговорношћу. „Оптима“ управља радом предузећа из састава нафтне индустрије РС - Рафинеријом нафте у Броду, Рафинеријом уља у Модричи и бањалучким „Петролом“. 
 
Сва три предузећа су акционарска друштва, а њиховим радом и пословањем управља друштво са ограниченом одговорношћу. Поред тога, сва ова предузећа су повезана правна лица и то по основу власништва, јер је апсолутни власник „Оптима групе“ истовремено и већински (али не и једини) власник рафинерија и „Петрола“. 
 
„Оптима група“ је основана 11. фебруара 2008. године. Оснивач је руска компанија „ЊефтегазинКор“ са стоодстотним учешћем у основном капиталу предузећа. Већински власник „ЊефтегазинКора“ је руско државно предузеће „Зарубежњефт“ са сједиштем у Москви које послује под заштитним знаком „Нестро“.
 
Према финансијским извјештајима које је предала Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге „Оптима група“ је 2010. године остварила приход од 940 милиона КМ. У том тренутку то је сврстало ово предузеће на убједљиво прво мјесто по приходу када су у питању предузећа у БиХ. Девет година касније „Оптима“ биљежи губитак преко 1,4 милијарде марака.
 
С обзиром на то да је власник „Оптима групе“ исти као и већински власник рафинерија у Броду и у Модричи, али и „Петрола“, све значајно пословање прелази са поменутих акционарских друштава на „Оптиму“. 
 
Рафинерија нафте Брод у 2010. години остварује 40 милиона КМ прихода, Рафинерија уља Модрича 58 милиона КМ прихода, а „Нестро петрол“ 156 милиона КМ прихода. Сама чињеница да „Оптима група“ исказује те године 940 милиона КМ обрта говори о томе да је све пословање пребачено на то предузеће. „Оптима“ набавља сирову нафту, продаје је рафинеријама, а оне затим продају финални производ натраг „Оптима групи“ која га опет продаје „Нестро петролу“ који продаје гориво крајњим потрошачима.
 
 
У овим трансакцијама, „Оптима“ само мањи дио врши са својим зависним предузећима, а већи дио трансакција обавља са лицима изван овог круга. Види се то из финансијског извјештаја „Оптима групе“ за 2010. годину: у структури укупног прихода стоји да је приход од продаје робе повезаним правним лицима око 104 милиона КМ, а приход од продаје робе на домаћем тржишту 633 милиона КМ, те приход од продаје робе на иностраном тржишту 204 милиона КМ. 
 
Такав начин пословања значи да се „Оптима група“ мијеша у независно пословање акционарским друштвима и да је формирана нелегална и незаконита пословна структура матично-зависних предузећа. Пословање у групи није незаконито, али се правила матично-зависног предузећа морају знати, објелоданити и бити усклађена са законом. 
 
Да је власник сва четири предузећа нафтне индустрије Српске уједно и стоодстотни власник, наведена шема пословања би се донекле могла и толерисати, али не и са пореског становишта, које би опет било упитно. Оваквим пословањем се наноси штета акционарским друштвима Рафинерија нафте Брод, Рафинерија уља Модрича и „Нестро петрола“. 
 
Стручњаци су у неколико наврата истицали да би приход ових компанија био далеко већи када би рафинерије и „Петрол“ пословале независно, односно када би се све пословне промјене адекватно регистровале у њиховом рачуноводству. „Њефтегазинкор“, који је апсолутни власник „Оптима групе“, тако мора да трпи постојање 20 одсто малих акционара у остала три предузећа, а уз то и није њихов једини власник. Оваквим пословањем се већински власник понаша као да је једини, а држава га не приморава да иде у преузимање како би заокружио свој пакет акција на 100 одсто. 
 
Директ: Проблематична приватизација
 
И сам процес приватизације је у најмању руку проблематичан. Док су све околне земље приватизовале своје нафтне индустрије на знатно транспарентније начине, нафтна индустрија РС је приватизована директном продајом, без јавне понуде на берзи и обавезног преузимања. 
 
- И док се водила права битка око власништва над акцијама хрватске ИНЕ и српског НИС-а, уз широко учешће државних органа (тужилаштава, комисија за хартије од вриједности и истражних органа), нафтна индустрија Републике Српске представља типичан примјер пљачкашке и криминалне приватизације којој је једини циљ био нелегално богаћење оних који су продавали - писао је прије неколико година економски аналитичар Синиша Божић. 
 
Продајом нафтне индустрије Српске нелегално се богатила Влада РС, али и Руси који су за мале паре добили сва три предузећа. Како је изгледало то богаћење најбоље показује финансијски извјештај „Оптима групе“ за 2010. годину. 
 
 
- Набавна вриједност продате робе, као доминантан трошак, јесте 995 милиона КМ. У набавну вриједност спадају сирова нафта за прераду и остали базни производи за рафинерију уља. Приход од продаје је 940 милиона КМ. Постоји ли иједна рафинерија на свијету која је више платила сировину него финални производ - писао је Божић. 
 
Обавезе према повезаним правним лицима износиле су 114 милиона КМ. О којим се обавезама ради и по којем основу? Краткорочни кредити износили су 2010. године 289 милиона КМ, али се не зна коме су тачно одобрени. 
 
Губитак преко висине капитала „Оптима групе“ износио је 197 милиона КМ. Заједно са 255 милиона КМ губитка Рафинерије нафте Брод, 50 милиона КМ губитка Рафинерије уља Модрича и 15 милиона КМ губитка „Нестро петрола“, укупан резултат пословања нафтне индустрије РС од приватизације 2007. године до 2010. године износио је минус 609 милиона КМ. 
 
- Додајмо томе пореско дуговање од 133 милиона КМ, иако је укупан порески дуг Рафинерије нафте износио око 200 милиона КМ. Вишак преко 133 милиона је отписан законски. Додајмо и 174 милиона КМ потрошених из буџета РС за исплату дуговања Рафинерије нафте и 220 милиона КМ кредита који је већински власник дао сам себи. Испада да је укупна дубиоза овог подухвата око милијарду КМ - закључио је у својој анализи Божић.
 
Друштва са ограниченом одговорношћу, какво „Оптима група“ јесте, немају обавезу ревизије финансијских извјештаја, па детаље који се крију иза групних рачуна не могу да се сазнају. Не израђује се консолидовани извјештај, а створена је формација матичног и зависних предузећа чиме се крше одредбе Закона о привредним друштвима и Закона о рачуноводству и ревизији. 
На својим привредним почецима „Оптима“ биљежи огромне приходе - у 2009. години 517 милиона КМ, а у 2010. години чак 940 милиона КМ, по чему се сврстава као предузеће са највећим приходом у БиХ у 2010. години. Од тих прихода данас је остао само минус од 1,4 милијарде марака.
 
Поредећи ове приходе са приходима рафинерије нафте и уља и „Петрола“ више је него јасно да постоји уговорни однос између „Оптима групе“ и остала три предузећа. Ситуација је, истичу стручњаци, врло слична оној у Бирчу. Нејасно је како је могуће да друштво са ограниченом одговорношћу и повезано правно лице остварује толики приход, а да остала три предузећа имају вишеструко мањи обрт.
 
Положај малих акционара, њих 15.000, тежак је и угрожен годинама. Приватизацијом није испоштована обавеза преузимања чиме би се понудило малим акционарима да продају своје акције по тржишној цијени, а пошто Рафинерија нафте у Броду и остала два предузећа послују катастрофално лоше и цијена на берзи ових предузећа тежи ка нули. 
 
Кроше: Трансферне цијене и базна уља
 
Трансферне цијене настају на основу обављања трансакција између повезаних лица. Пословни односи, односно трансакције, манифестују се кроз комерцијалне, финансијске и остале пословне трансакције између повезаних лица, у циљу стицања добити због продаје или куповине производа и услуга.
 
Са друге стране, чак и када нема међусобних трансакција између повезаних лица, али су њихови међусобни односи у тијесној вези, пословни односи се препознају између њих. У случају матичне и зависне фирме то могу бити поједине одлуке које матично предузеће наметне зависном, затим услови пословања, избор пословних партнера, сарадника.
 
Једна од значајних карактеристика трансферних цијена је да су углавном независне од утицаја тржишних фактура. Када повезана лица улазе у трансакције међу собом, сва правила по питању трансакција и финалних цијена се дефинишу унутар повезаних правних лица и самим тим директно утичу на висину прихода продавца односно висину расхода купца. То уједно доводи и до контролисања основица за опорезивање оба правна лица.  
 
 
 
Инспектори Пореске управе Републике Српске прије двије године су, након окончане опсежне вишемјесечне контроле, утврдили постојање трансферних цијена у Рафинерији нафте Брод, Рафинерији уља Модрича, „Нестро петролу“ и „Оптима групи“.
 
Посљедња контрола трансферних цијена у „Оптими“ урађена је 2011. године. Инспектори Пореске управе шест година нису контролисали овај сегмент пословања „Оптима групе“, а чим је то урађено пронађене су трансферне цијене према повезаним правним лицима. 
 
У ревизорском извјештају за 2016. годину стоји да би Пореска управа Републике Српске могла да „покопа“ „Оптима групу“ због трансферних цијена. Ревизори су утврдили да „Оптима“ има значајне трансакције са повезаним правним лицима. 
 
- Иако руководство сматра да друштво посједује довољну и адекватну пратећу документацију у вези са трансферним цијенама, постоји неизвјесност да се захтјеви и тумачења пореских и других органа разликују од тумачења руководства. Руководство друштва сматра да евентуална различита тумачења неће имати материјално значајних посљедица по финансијске извјештаје - стоји у ревизији из 2016. године. 
 
У ранијим контролама Пореска управа Републике Српске је утврдила трансферне цијене између предузећа која послују у оквиру нафтне индустрије РС, али су њихова рјешења махом падала након жалби које су ове фирме подносиле Министарству финансија РС.  За период од 2005. до 2010. године утврђена је утаја пореза тешка 11 милиона КМ.
 
 
 
Готово све приходе Рафинерија нафте Брод остварује само од продаје учинка повезаним правним лицима. Повезане фирме бродској рафинерији на крају 2016. године дугују скоро 33 милиона КМ и то је, у односу на 2015. годину, више за око пет милиона КМ. Рафинерији највише дугује управо кровна „Оптима група“ у којој су Руси једини власници.
 
„Оптима група“ Рафинерији уља у Модричи дугује око 25 милиона КМ што је готово комплетан износ дуга повезаних фирми. Овај износ је за око осам милиона КМ већи у односу на годину прије. Модричка Рафинерија уља од повезаних фирми Групе приходовала је 2016. године 27,8 милиона КМ, што је за 2,2 милиона мање у односу на 2015. годину.
 
Према ревизорском извјештају за 2016. годину повезане фирме дуговале су „Петролу“ око 194.000 КМ, од чега „Оптима група“ 166.099 КМ, Рафинерија уља Модрича око осам хиљада КМ, а Рафинерија нафте Брод око десет хиљада КМ. Предузеће је од ових фирми приходовало око 425.000 КМ, док су расходи досегли цифру од чак 156,1 милион КМ.
 
„Оптима“ је, преко Рафинерије уља у Модричи и компаније „Партенон Холдингс“ на Британским Дјевичанским острвима, продавала базна уља крајњим корисницима у Србији и на Косову и на тај начин извјегавала плаћање пореза. 
 
Један од тих уговора између „Партенона“ и модричке „Оптиме“ потписан је 21. јануара 2013. године. „Партенон“ је у том уговору представљао Кирил Акатнов о којем не постоји нити један једини податак на интернету, а „Оптиму“ Мрђан Жугић. 
 
 
 
 
„Партенон“ је, сазнаје ехо.ба, „Оптими Модрича“, чије је сједиште у Београду, доставио током 2013. године и двије финалне фактуре. У првој је назначено да се на 25.020 килограма базног уља ХЦ-4Л плаћа 20.266 евра, а у другој да се за 25.550 килограма истог уља плаћа 20.527 евра. 
 
 
Аперкат: Докапитализација губиташа
 
Окружни привредни суд у Бањој Луци објавио је да је „Оптима Група“ током ове године докапитализована са 485 милиона марака. У објави се не прецизира када је уписано повећање капитала, већ само да је оснивач „Оптима групе“ руска компанија „Нефтегазинкор“.
 
Нико нема одговор на питање како је и зашто докапитализована компанија која је прошлу годину завршила са акумулираним губитком који је премашио 1,4 милијарде марака. 
 
Укупни приходи „Оптиме“ прошле године су износили 918,8 милиона КМ и повећани су у односу на годину раније за 62,9 милиона КМ, док је истовремено порастао и губитак и то са 59,7 милиона КМ у 2017. години на 87,5 милиона прошле године.
 
Судијски предах: Одгођено плаћање дуга
 
Влада Републике Српске је у неколико наврата пролонгирала Рафинерији нафте у Броду плаћање пореског дуга. Посљедњи пут је то учињено у марту 2018. године. Бродска рафинерија је Српској дужна 14,8 милиона марака. Толико је преостало од обавеза које Рафинерија не успјева да измири од 2008. године. 
 
Према уговору о репрограму дуга који је потписан 2008. године Рафинерија нафте је пореске обавезе морала да измири у 60 једнаких мјесечних рата до 1. јула 2016. године уз грејс период од четири године.
 
Ревизори су у извјештају за 2015. годину навели да је Пореска управа РС продужила рок за плаћање репрограмираних пореских обавеза са девет на дванаест година, односно до 1. јула 2019. године, уз повећање грејс периода са четири на седам година.
 
- Порески обвезник има закључен споразум о репрограмирању обавеза потписан дана 18. августа 2008. године на износ од 127.373.918 КМ, те је до хаварије на име рата репрограма измирила износ од 112.526.864 КМ - истакли су раније у Министарству финансија РС.
 
Ценић: Профит вани, дугови остају
 
Бивши министар финансија РС и економиста Светлана Ценић за „ехо“ каже да је нафтна индустрија Републике Српске опљачкана по истом моделу као и Фабрика глинице „Бирач“. 
 
-Све што се дешавало са нафтном индустријом Српске, касније и са „Оптимом“, потпуно је нелогично. За девет година је „Оптима“ од добити од готово милијарду марака дошла до милијарду и по марака акумулираног губитка. Како? Путем трансферних цијена - тврди Ценић. 
 
Она додаје да се у јавности често погрешно говори о приватизацији нафтне индустрије РС. Индустрија, каже Ценић, није приватизована, јер ју је купила руска државна компаније. 
 
- У првим корацима након куповине нафтне индустрије санирали су се дугови и обавезе. Све је то урађено у четири ока. Тадашња дуговања Рафинерије нафте у Броду су износила сто милиона марака. Говорило се тада да је то катастрофа, а то је све заправо шега, шаша и мрвица у односу на садашње стање - истиче Ценић. 
 
Након што су Руси купили нафтну индустрију Српске направљена је, каже Ценић, посебна фирма, а предузећа из састава нафтне индустрије су радили само услужну прераду нафте и нафтних деривата. 
 
- Обавезе су остављали по страни и оне су служиле као колатерал за кредите. Читава суштина је у томе што се профит извлачио напоље, а дугови и обавезе су остајали овдје. Ко ће то да плати и како? Задесни примјер Српске каже да има увјеравања да ће рафинерија у Броду наставити да ради, али не каже ко ће да плати дугове - додала је Ценић. 
 
Дугови су, истиче он, одавно премашили капитал, мали акционари нису добили оно што им припада, а обавезе се и даље гомилају. 
 
- Све се своди на: Пуј пике - не важи! Све су добили на тацни, а вратили су неплаћене обавезе и дугове. Дато им је управљачко право. Дигли су кредите на основу те хипотеке, а пословања су ишла преко подобних банака. Сви су се намирили и уградили. А ко ће да плати оно што није плаћено? Немојте ми само рећи да ће то да уради Путин - закључила је Светлана Ценић. 
 
 

Коментари / 6

Оставите коментар
Name

путин

21.12.2019 17:02

све је то додик покрао са русима.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Коментар

21.12.2019 20:56

Смишљено организована пљачка малих акционара и пореска пљачка РС на челу са Бурлетом.

Name

ТИТО

21.12.2019 17:17

ТОСУ БРАЦА РУСИ УКРАДИ СТОЈЕ ОСТАЛО ЗАВАДИ СКИМ НИСИ УЗАВАДИ БЛАГОСЛОВОМ НАСЕ ВЛАСТИ

ОДГОВОРИТЕ
Name

ре

21.12.2019 18:00

Тито,то су твоји уценици са заврсеним Кумровецким курсем.Какви Руси,нису Литванци Руси као и у Бирацу. Увијек вика на Вука а лисице месо поједосе.

Name

рере

22.12.2019 13:18

Расив Сердаров који нас ојади за 180 милиона такође није рус? Глупане....

Name

ТИТО

21.12.2019 19:37

НЕКАСУ МОЈИ ИЗКУМРОВЦА ВИДИ КАКО САД ЗИВИМО ЈАСАМ САМО ЗЕЗА ТИТО ВИДИ КУДА ВОДИ ОВАЈ ЛАЗНИ СРБИЗАМ

ОДГОВОРИТЕ