Спрема се нови уговор за Суму!

Вратиће све уложено, само су Илиев и Вазура све време веровали у њега! Како је Гвинејац прешао пут од отписаног до једног од утицајнијих фудбалера Партизана?

Фудбал 24.09.2019 | 20:40 Сирото ружно паче ударали су, тукли и исмевали и патке и кокошке… Убого паче није знало ни шта ће, ни куда ће, било је очајно што служи за поругу целом пачјем дворишту, чак су и његова браћа била врло зла према њему…

Два века касније једно од познатијих дела Ханса Кристијана Андерсена актуелизовано је у Хумској. Дански писац бајки могао би, да је жив, који ред да сачини и о Сејдуби Суми, преображај гвинејског везисте од одбаченог до једног од утицајнијих Партизанових фудбалера деловима подсећа на пут од ружног пачета до – лабуда.

Сума сумарум, Сејдо са хармоником, Сума жонглер, мачка у џаку само су неке од синтагми којима је најскупље плаћени играч у историји клуба из Хумске “почашћен” углавном из редова ривалских, мада га нису штедели ни “рођени” навијачи. Таман кад су сви од њега дигли руке појавио се Саво Милошевић, увидео оно што нису ни Мирослав Ђукић, ни Зоран МИрковић и добио појачање каквом се летос мало ко на црно-белој страни Топчидерског брда надао. Пет датих и четири намештена гола делују као задовољавајуће пролазно време после 13 утакмица, наговештавају да би 1,61 високи централни везни могао да се примакне или репризира сезону из Слована кад је са 25 погодака и пет асистенција током такмичарске 2016/17 утабао стазу ка трансферу Београд.

Поготово што сад и он, као никад за време мандата у Партизану, кипти од самопоуздања. Како и не би, јер после стреловитог хица у 161. вечитом дербију делује као играч способан да прави разлику.

“Знали смо још кад смо га доводили шта може, једино што му је требало мало дуже времена да покаже репертоар као у Словачкој. С тим да није Сума крив што су га тренери стављали на бочне или бековске позиције, нити што нису успели да му нађу “жицу” као што то последња три месеца ради Саво Милошевић”, објашњава МОЗЗАРТ Спорту Александар Саша Богдановић, један од менаџера Сејдубе Суме. “Пре доласка у Партизан, заједно са пословним партнером Бобаном Савићем, гледао сам Суму на 20 утакмица, на свакој је правио разлику, а кад му није ишло прво сам се питао због чега, затим и да ли ја, као бивши фудбалер, нисам у стању да видим шта ко на терену може”.

Тек у трећој сезони под уговором са Парним ваљком, Сума демонстрира због чега је директорски тандем Ивица Илиев – Милош Вазура годину и по дана ловио његов потпис. Шта је био проблем док је за командама седео Мирослав Ђукић није до краја разјашњено, мада остају као “успомене” изјаве некадашњег селектора да је Сејдуба  “у суштини бочни играч, са слободом да се креће и делује као полушпиц”, али га је у пракси “везивао” за аут линију, покушавајући од њега да направи “природну замену Леонарду”.

“Један део невоља тицао се позиције. Никад у каријери, пре доласка у Партизан, није дејствовао по боку. Никад! А на крилу је, видело се то, бескористан. Место на коме се осећа комотно је централни везни, иза нападача, одатле дели лопте или завршава акције. Уосталом, са те позиције је решио дерби. Уверен сам да кривица у тој првој сезони није била до Суме, пошто је почео да даје и намешта голове чим га је Милошевић ставио на природну позицију, што је и сам играч у интервјуима потенцирао.”

Осим играчког, постојао је и јаз у комуникацији са Мирославом Ђукићем.

“За време његовог мандата Сума, малтене, није имао одговарајућег сарадника у лику тренера, јер Ђукић не говори ни енглески, ни француски. Касније је уживао велику подршку Жарка Лазетића, с њим је могао да разговара на страном језику. Лазетић је, на пример, увидео да је Сума фудбалер који тражи пажњу, народски речено воли да му се титра, да се осети битним, чим је тако одмах враћа. Милошевић га је “осетио”, његови сарадници из стручног штаба, такође, обожава их све, зато је дао голове Малатији, Молдеу, Звезду… И даваће их још”.

Та премијерна сезона у Хусмкој донела је и гужву у везном реду. Између осталог и на месту на ком Сума уверава да је најбољи. Марко Јанковић, Данило Пантић, понекад Небојша Косовић, после припрема на Кипру промовисан је као клупски пројекат Армин Ђерлек. Све претенденти на место организатора игре, због чега је Сума силом прилика морао на страну.

“Патио је због тога. Никад није био крило. Знао је шта може, а нервирао се што то не показује. У том периоду, упркос свему, Сума није правио проблеме. Приче да је порочан, да бојкотује тренера, да забушава, једноставно, не важе. Професионалац је, верујте. Пример: мој сарадник Бобан Савић и ја плаћали смо термине приватном тренеру, Сејдуба је желео да учини све како би се наметнуо. Радио је индивидуано, тражио начин, није вредело. Једина двојица људи у клубу који су у њега веровали све време су Ивица Ииев и Милош Вазура. Играч им је захвалан на томе што су га подржавали у тешким тренуцима, цени њихов однос, показује играма и понашањем да му је стало да овде остави траг. Немојте мислити да није свестан ситуације, и те како му је јасно да није испунио очекивања, али у данима кад га фудбалска Србија напокон хвали осећа замајац да крене напред”.

Осим што је био несхваћен кад је улога на терену у питању и имао тај комуникацијски јаз, борио се Сума и сам са собом. Давао је голове Видеотону, Олимпијакосу, Звезди из пенала, али се све време у ваздуху осећало да “није то то”, да играч плаћен 1.600.000, са платом од 500.000 евра, мора више.

“Разлог је тај што је Сума у Словану био велика звезда, све се вртело око њега, уживао је у том статусу, да би доласком у Београд постао само један од 11 играча. Нико га није сматрао битним, тражено је од њега да се докаже, што је природно, само што на то није навикао, није се снашао. Поготово због тог високо плаћеног обештећења. Сад је другачије, највише захваљујући Илијеву и Вазури као челницима, односно Милошевићу као тренером. Саво је уочио све Сумине спеифичности, рекао да му је потребан, поклонио пажњу, инсистирао да му се да шанса, ставио га иза шпица и резултати су видљви”.

Толико је за ово кратко време откако се вратио са позајмице у Израелу Сејдуба Сума односом одушевио све у клубу. Штавише, у Партизану у последње време размишљају и да му понуде нови уговор, имајући у виду да актуелни истиче на лето. Самим тим, или ће га клуб продати у јануру како би добио новац од обештећења или ће га “везати” наставком сарадње како не би дошао у ситуацију да га не лето изгуби за џабе.

“Из ничега се подигао и осигурао себи лепу стартну позицију. Зову са доста страна, сигуран сам да ће кад дође време Сума Партизану вратити све што је клуб у њега уложио”, оптимиста је Александар Богдановић, некадашњи првотимац Милиционара (око 300 утакмица), сада агент са утицајем у Словачкој.

Можда Сума на крају стварно од ружног пачета постане – лабуд.

Извор: моззартспорт