Алумина: Један позив мијења све!

Медији су 29. августа пренели да је Милорад Додик, члан Предсједнишва БиХ из РС и лидер СНСД-а Милорад Додик, лично назвао телефоном стечајног управника ФГ „Бирач“ Лазу Ђурђевића и издиктирао му имена нових чланова Управног одбора Алумине.

Република Српска 22.09.2019 | 20:00 Замислите демократску државу у којој Председник назива било којег судију и диктира му решење. У РС то није тешко замислити пошто нема доследне поделе власти и владавине права, а грађани су се већ навикли на манире такве владавине. Уосталом, да је Дјурдјевић изјавио да их је сам одабрао, ко би му поверовао?

А онда, ничим изазван Премијер РС Радован Вишковић је посетио Алумину, све са новим члановима Управног одбора и шефом стечајне хоботнице Лазом Дјурдјевићем.

Том приликом Вишковић је изјавио да ''не зна ништа о борби кланова који желе купити владина потраживања фабрици у стечају Бирач''. Такође је истакао да ће свака активност око евентуалне продаје потраживања бити ''јавна и транспарентна''. И наравно, изјавио је да ништа неће бити рађено без одобрења стечајног управника. Подразумева се да стечајни управник држи укључен мобилни, како би могао хитро да реагује у случају продаје.

Посета премијера Вишковића Алумини, и том приликом дате изјаве, могле су да заварају како су то кренули да дувају нови ветрови из Владе РС? То би била радикална промена досадашње праксе.

Сетимо се само изнуђених речи потпредседнице Владе РС Сребренке Голић, са заседања Народне скупштине РС, да су се заинтересоване фирме саминицијативно јавиле са понудама и набројала неке од њих. Како је на пример Далибор Матић из швајцарског Цуга дошао на идеју да пожели да купи потраживања Владе РС у Бирачу? Исто питање би се могло поставити и другим учесницима ''битке за Алумину'', о којима медији пишу од децембра 2018, а премијер РС Радован Вишковић о томе није обавештен.

Његове раније званичне изјаве о потписаном уговору Владе РС са Батагоном и продужавању рокова за плаћање потраживања, вероватно су биле плод фантазије. Исто као и објављене јавне понуде других учесника у утакмици, до којих су дошли медији.

Резиме: Премијер РС Радован Вишковић, после десетомесечне медијске и преговарачке саге о продаји потраживања, тврди 20. 09.2019 да: Влада не продаје потраживања Бирача, а ако одлучи ''чуће се за то''. 

Ако Влада буде продавала потраживања Бирача која иначе не продаје, то ће бити ''јавно и транспарентно''.

Има оних који знају нешто што он не зна, а да он зна нешто што они не знају. Први став делује логично, али неистинито, други ставје Премијер Вишковић преузео са Грунфове мајице из стрипа Алан Форд, а трећи је позајмио од грчког филозофа Сократа, па није сигурно да његову изјаву треба узимати превише озбиљно.

Или се можда ради о природи односа у врху власти РС, коју тек треба разазнати одговорима на низ питања. На пример, зашто је смењен Милорад Мотика када је био на челу тима који је повећао обрт Алумине са 115 милиона КМ на 400 милиона КМ? Јасно је да су приче о наводно штетним уговорима фарса да се јавности замажу очи. Зашто ових дана Алумина узима кредит 10 милиона КМ од ИРБ, наводно за струју, гас и транспорт?

А пре само три месеца, тадашње руководство Алумине обавестило је кључне личности РС да може из средстава Алумине да исплати владина потраживања у износу 43 милиона КМ, да настави са развојем, изађе из стечаја и отплати све дугове.Кредит тада није био помињан.Питање је какво то намиривање следипосле смена у Алумини? Отоме ће се више сазнати наредних дана!

У међувремену, нови чланови Управног одбора својим присуством су у петак увеличали посету Премијера РС Алумини, али се по њиховим смркнутим лицима са ТВ записа, види да су доведени са циљемда се искаже јединство руководства, да се покаже да је све под контролом и да се замажу очи јавности.

То је било неопходно после вишемесечне битке за Алумину, чије варнице су допрле до јавности, посебно због последњег медијског обелодањивања закулисних радњи врха РС са интересним групама и клановима. То је Радован Вишковић јавно истакао, овога пута порицањем, у изјави медијима.

Наши извори кажу да је чланак ''Битка за Алумину'', објављен на БН, изазвао праву узбуну у врху СНСД, односно РС. Из те неуротичне ситуације, где су разоткривени, не самопокушаји лажне приватизације Алумине, већ и тотална унутарстраначка подељеност, практично их је извукла и консолидовала Декларација СДА.

Стигла је као наручена да напумпа националне мишиће и потисне расправе о криминализованој економији, њеном колапсу и односу снага у врху СНСД. Тек их је уравнотежен приступ Председника Србије Александра Вучића, као и позив опозиционим лидерима да 21. септембра присуствују састанку у Београду, усмерио ка императивима трезвене политике и стабилности. Тај позив опозиционим лидерима РС променио је много тога.

Показао је да се у Србији топи монопол Милорада Додика и СНСД на искључиво вођење и репрезентовања политике у име српског народа у РС и БИХ. Можда је још важније од тога, штоје очигледно добро обавештени Председник Вучић јавно упозорио на могућност економског краха РС, о чему говори пад производње од 16% у РС ове године. Успут је најавио и отварање производног погона у Дрвару, где би се запослило стотинак радника.

Дрвар је већ десето место у БИХ у које стиже економска подршка из Србије. Нико из руководства СНСД није због тога поцрвенео. Баш као што нико од њих није реаговао ни на апел радника Алумине Председнику Вучићу,

Зар није српски члан Председништва БИХ надлежан и за Србе у Дрвару? Јесте,али је заузет другом врстом запошљавања. У петак, 20. септембра, гледаоци ТВ-а у РС могли су да виде три новозапослена члана Управног одбора Алумине. Додуше, сва три су већ у радном односу. Један је шеф кабинета Милорада Додика, други Радована Вишковића, а трећи је помоћник министра енергетике.

Својим радним обавезама додали су и Алумину, фирму којом оперативно руководи омиљени режимски стечајни управник Лазо Дјурдјевић. Он их је својим решењем поставио на та места. Додуше, како медији наводе, после телефонског позива Милорада Додика. Можда је кроз обелодањивање тог позива, дефинитивно раскринкан и извор моћи најплаћенијег стечајног управника РС. Лазо Дјурдјевић поставља и смењује, одобрава уговоре и поништава, и управља са 400 милиона КМ као са својим личним средствима.

До сада је само од Алумине наплатио 11 милиона КМ. Упућени тврде да је успео да наплати бар још 10 милиона КМ у бројним другим случајевима. 

Да се подсетимо, ангажован је у привредним судовима у Бијељини, Добоју и Требињу.Лазо Дјурдјевић је био, или је још увек, стечајни управник у следећим предузећима: Рудник олова и цинка Сасе, Сребреница, Шећерана, Бијељина, Бобар банка, Бијељина, Елвацоа.д., Бијељина, Фабрика савитљивих цијеви и вратила “Панафлеx” из Бијељине, Ледер, Бијељина, Бирач, Зворник -Представља Скупштину ''Алумине“, ''Механике'', ''Бирач енерго'' и ''Бирач Европа'' из Литваније –суд у Бијељини, Рудник Миљевина, Фоча, Текстилни комбинат “Билећанка“, и ''Новотекс“, суд у Требињу, Фабрика цијеви Унис, Дервента, Предузеће за производњу и промет електрометалних и хемијских производа ''Мебош“ Шамац и ''Градска топлана'' из Брода, ''Трудбеник'', Добој -суд у Добоју.

Медији су извештавали да је Лазо стечајни управник који води убедљиво највише стечајних поступака у РС, и да је због тога била суспендована судија Алида Надј Мадјарац.

Надј Мадјарац је враћена на посао, а Лазо је наставио да прикупља стечајне поступке. Поред тога, исти тај Лазо Ђурђевић из Шамца дао је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 68. став 3. и члана 71. став 1. Закона о стечају ("Службени гласник Републике Српске" број 16/16).

О чему се ради?Лазо је затражио да Уставни суд РС оспори закон Народне Скупштине РС којим се ограничава број стечајних поступака за стечајне управнике. Уставни суд Републике Српске, донео је 31. октобра 2018. године Решење о одбацивању ове иницијативе (Број: У-97/17), стајући на страну аргумената Народне Скупштине РС. Да буде јасније! Према члану 71. став 1. Закона Закона о стечају ("Службени гласник Републике Српске" број 16/16), један стечајни управник може водити један стечајни поступак, а изузетно, када то захтијевају нарочито оправдани разлози, један стечајни управник може истовремено водити два стечајна поступка.

Међутим, Лазо има неколико пута више стечајних поступака, него што то закон дозвољава? Ради се о кривичном делу надлежног судије, али и стечајног управника! И то не само једног судије, јер се Лазо проширио на три надлежна суда. Поред тога, Лазо Дјурдјевић је и ангажовани судски вештак, и то у стратешким предметима, баш као у случају стечајних поступака.

Из коментара читалаца, сазнаје се да је Лазо Дјурдјевић био судски вештак који је у случају Рудника Станари, проценио да се површинаод 273 хектара додели компанији ЕФТ без надокнаде. Изгледа да му је управо то отворило врата према великим играчима, што му је донело имунитет од законског гоњења за разна кривична дела.

Поред већ описаног случаја са незаконитим преузимањем стечајних поступака, Лазо је познат и по активностима због којих је био ухапшен амерички милијардер педофил Џефри Епстајн, који се убио у затвору.

Неке од сличних баханалија, очигледно некажњивих у РС, за Лазу и његовог емотивно-пословног партнера Перу Васиљевића, биле су плаћане са рачуна Алумине, пре доласка Мотике, који је то укинуо. Стога је мржња према Мотики заиста реално утемељена. Лазо Дјурдјевић прети тужбама, а истовремено бежи од камере и новинара као дјаво од крста. Његов терен су судови и власт. Јавност и независни медији су му крајње ризични.

Замислите неку демократску државу где државни менаџер за стечај наплати за пар година 10 милиона евра, и нема никакву обавезу да поднесе рачун јавности о свом раду и плаћеном порезу. Или да има пет пута више стечајних поступака него што што је то дозвољено законом. У држави са владавином права неко би заглавио у затвору.

Али, као што је познато, у РС и поред тога што има закона, нема владавине права. То показује и пример Иницијативе Уставном суду РС о промени Закона о стечају. Закон на Уставном суду није оспорен, већ потврђен, али је његово систематско нарушавање настављено без последица, ако се не рачуна привремена суспензија судије Алиде Надј Мадјарац. Оптужница против судије Надј Мадјарац била је подигнута 10. априла 2017, са наводима да је као судија у судском поступку имала циљ да другом прибави корист (Лази Дјурдјевићу).

Окружни суд у Бијељини потврдио је оптужницу 14. априла, а потом је Првостепена дисциплинска комисија за судије Високог судског и тужилачког савета (ВСТС) БиХ донела одлуку о суспензији до окончања кривичног поступка. Према наводима оптужнице, закон је прекршила и јер је Дјурдјевића, који
је из Шамца, именовала за управника, иако он није са подручја месне надлежности Окружног привредног суда у Бијељини, него Окружног привредног суда у Добоју.Та суспензија и поступак укинути су на ''поткованом'' нивоу.

То значи да се у његовом случају одвија читав ланац незаконитости који креће од суда у Бијељини, па све до Високог судског и тужилачког савета БиХ. Ипак, Лазо је из свега изашао још јачи, и то духу омиљене песме његовог ментора: ''Не може нам нико ништа...'' Јер, после свега, нема више никакве дилеме о томе, ко је дао толику моћ Лази Дјурдјевићу.

Београдски састанак са лидерима из РС, бацио је ново светло на перјанице СНСД-а. Председник Србије одржао им је ''час разума'' у погледу начина одбране српских националних интереса у БИХ. Истовремено, финансијском инекцијом и најавом отварања производног погона у Дрвару, додао им је још и ''час економије''.

Како ће на то реаговати екипа која економску перспективу РС види првенствено у ''стечајној економији'', видећемо. Једно је сигурно. Ако постоји ''трула даска'' Милорада Додика у БИХ, онда то нису ни Бакир, ни Комшић, ни Џеферовић... Они су његови природни савезници и годинама му дувају ветар у ледја. Његова трула даска је симбол стечајног модела управљања економијом РС-Лазо Дјурдјевић, и безакоње које траје и траје.

Наставиће се...

(БН)