Грађани одлазе из БиХ, а број запослених расте?!

Док су се политичари у нашој земљи фокусирали на теме попут НАТО пута или именовања новог Савјета министара, грађани се суочавају са стварним животним проблемима. Подаци су неумољиви. Велики број грађана одјавило је боравак у Босни и Херцеговини, посао траже негдје на Западу, а домаћа статистика и даље тврди како је број запослених све већи, а оних без посла све мање.

Босна и Херцеговина 25.08.2019 | 20:59 Статистика у Босни и Херцеговине, према оцјени многих, често је у колизији са реалношћу. Са једне стране службени подаци говоре о повећању броја запослених и смањењу незапослених, а са друге неумољиве бројке о одласку становништва из наше земље. Гдје је истина?

Агенције за статистику тврди како је број људи без посла у јуну смањен за 42.000 у односу на исто раздобље лани. Овог јуна број незапослених био је 405 хиљада, у односу на скоро 450 хиљада 2018. године, или 485 хиљада 2017. године.

Истовремено, број запослених износио је 821 хиљаду у шестом мјесецу ове године. Поређења ради, у март 2018. године та бројка је била 794 хиљаде.

Долазимо сада до оних других, дијаметрално различитих података. Наиме, само у прошлој години 4.113 грађана одјавило је боравак у Босни и Херцеговини. То у пракси значи да се у просјеку дневно 11 људи одјављивало, показују подаци Министарства цивилних послова БиХ. Процјене говоре да је много више оних који су одселили, али се нису одјавили, нити одрекли бх. држављанства, пише Н1.

Према статистици ван земље живи близу два милиона људи поријеклом из Босне и Херцеговине, у процентима више од 56 одсто тренутног становништва БиХ.

Највише одјављених грађана живи у Њемачкој, њих 1.381, затим слиједе грађани Аустрије 773, Хрватске 755, Словеније 650. На петом мјесту су они који су током прошле године одлучили живот наставити у Србији – 406. 

Одлазе, млади, старији, образовани, стручни, занатлије, за собом остављају упражњена радна мјеста, која често нема ко да попуни.

А они који остају, ево за колике накнаде раде…

Просјечна нето плата у БиХ у јулу ове године износила је око 910 марака, Федерацији 911, у Републици Српској 912 марака.

Резултати Европског програма поређења цијена и БДП-а показују да БДП по становнику у БиХ износи 32% просјека ЕУ, док је стварна индивидуална потрошња по становнику 41% просјека Уније. Босна и Херцеговина је у 2017. остварила Стварну индивидуалну потрошњу по становнику, 59% испод просјека ЕУ – 28.

Ипак, већина макроекономских показатеља у БиХ су позитивни, БДП у просјеку расте око 3 одсто. Споро, али сигурно расту и просјечне плате. Међутим, одлазак људи уз лоше наталитетне показатеље остају стални проблеми.

Према посљедњим подацима Агенције за статистику, број умрлих у БиХ годишње износи 38 хиљада, док се истовремено роди нешто више од 30 хиљада беба.

(Н1)