Што је друштво неразвијеније...

Био премијер, предсједник или члан Предсједништва Босне и Херцеговине, Милорад Додик својим доласком сваку институцију учини пресудно важном и неизоставном у свим политичким питањима.

Република Српска 29.07.2019 | 21:10 Предсједник СНСД и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик без сумње је већ годинама најмоћнија политичка личност Републике Српске, а неки би рекли и цијеле Босне и Херцеговине. Свестан тога, прије неколико година сам је себе назвао „главним бајом у Републици Српској“, чему у прилог иду и многе чињенице.

Додиково обављање функције премијера Српске по много чему разликовало се од онога што данас ради Радован Вишковић, а поредити се не може ни начин на који је он био предсједник РС са оним како то данас ради Жељка Цвијановић.



Стручњаци објашњавају да Додик своју политичку моћ преноси на све институцији и нивое власти у којима се нађе, што је показао и у новом мандата, те пажњу привукао и у Предсједништу БиХ, које има минимална уставна овлаштења и које се претходних година није пуно истицало.

Антић: Црпи моћ СНСД

Политички аналитичар Велизар Антић за овај феномен има једноставно објашњање – он је најмоћнији политичар Републике Српске у овом тренутку и отуд долази та моћ.

– Он ту моћ црпи из тога што је на челу највеће странке у Републици Српској. СНСД има око 30 одсто гласова у Републици Српској, а контролише 80 одсто свих ресурса у власти. Све се он пита. Чак и коалициони партнери се задовољавају са оним шта им СНСД понуди – објашњава Антић.

Објашњава да Додик црпи ту моћ из тога што је на челу те политичке партије, а да су сви остали, попут Жељке Цвијановић и других високих званичника СНСД, свјесни да су буквално они тај сљедећи ред испод њега.



– Он је, једноставно, најјача политичка фигура и сутра да буде предсједник Владе Републике Српске опет ће се све вртити око предсједника Владе. Видите колико је Вишковић некако згурнут са стране? Људи мање-више знају за њега, али није толико битан нити значајан; сутра могу и да га промијене, нико се не би ни сјећао њега као премијера за мјесец дава. Све се врти око Милорада Додика и највеће политиче партије. Он је такав какав јесте, не видим него друго објашњење – сматра Антић.

Казаз: Ауторитарна држава

Да Додик има моћ сагласан је и професор Енвер Казаз, који објашњава да је то једна од знакова ауторитарне државе.

– Врло је лоше за нека друштва и државе када је пажња према институцијама система усмјерена у складу с личностима које се у њима налазе. То значи да су та друштва ауторитарна и да Додик сваку институцију власти учини пресудно важном и јавно највидљивјим, показује да је он ауторитарна политичка личност – сматра професор Казаз.



На питање да је Милорад Додик способнији од свих осталих или се ради о посебним околностима Казаз одговара сљедеће: “Мислим да се о способности или неспособности тешко може говорити већ о чињеници да Додик долази из политичког субјекта који му омогућује да потпуно влада. То је проблем недемократичности СНСД унутар самог себе и иначе проблем лидерократије у БиХ.”

Додаје да није само Додик лидерократа него и читав низ других политичких моћника, само што је разлика што они немају то прагматичко умијеће које Додик има.

– Предсједништво БиХ има минималне уставне овласти и оно је у принципу маргинални политички орган. Додикову видљивост у Предсједништву БиХ није омогућио он сам, него аматеризам ове двојице, његови супредсједника, који према Додику изгледају као пјетлићи који нападају ћурана – закључује Казаз.

Функција “Додик”

Комуниколог и виши асистент на бањалучком Факултету политичких наука, Борислав Вукојевић, сматра да у друштвима гдје не владају институције него личности прије или касније дође до ситуације да више није важан легитимитет, него ко је особа.



– Што је друштво неразвијеније, то је култ личности израженији. Милорад Додик је функција “Додик”, а не предсједник или премијер; он свој легитимитет црпи из своје личности и преноси је на секундарну институцију. То је, наравно, погубно за демократију, што смо могли видјети на последњим изборима. Функција “Додик” је толико јача од свега да је успио своју националистичку реторику уклопити у Предсједништво Босне и Херцеговине, што је реално неспојиво – објаснио је Вукојевић.

(Српскаинфо)