Седам разлога зашто Барса није довела Де Лихта...

Рајола нам тражио 15 посто, имамо четири штопера, мора да напредује, купујемо Нејмара. . . ! Оправдања, оправдања. . .

Фудбал 18.07.2019 | 22:30 План је био да Френки де Јонг и Матијс де Лихт обуку дрес Барселоне, наставе стазама славних земљака и као нова два Холанђанина продуже владавину Каталонаца шпанским, можда их лансирају у врх европског фудбала. На крају је само пола идеје реализовано. Централни везни је дошао на Ноу Камп у трансферу вредном 75.000.000 евра и 11.000.000 кроз бонусе, док је један од најбољих младих штопера планете изабрао Јувентус у послу назначеном на 75.000.000 евра.

И кад су папири поптисани, Барселони остаје само да кука. Не може да сакирје да је хтела Де Лихта, па је посредством медија покушала да замаже очи навијачима, правдајући се да зашто није купила и други Ајаксов бисер. Тако се у данашњој Марки наводи чак седам разлога који су одлучујуће утицали на пропаст посла, иако се у једном тренутку чинио договореним.

У центру пажње је новац. И то онај на име Де Лихтове плате. Челници Барселоне уверавају да нису могли да испрате мегаломанске захтеве за годишњом зарадом од 12.000.000 евра. Поготово не за играча који има тек 19 година. Већ у старту је било јасно да не желе толико да плаћају и одустали су, док је Јуве решење пронашао тако што је основицу поставио на 7.500.000 евра, а престала 4.500.000 ће исплатити Матијсу кроз лако оствариве бонусе.

Пошто се све у модерном фудбалу врти око пара, Барса је постала забринута да ли у истом прелазном року може да врати Нејмара и доведе и Де Јонга и Де Лихта. У том случају само на обештећења потрошила би око 400.000.000 евра и схватила је да би то било превелико оптерећење за клуб. Бирајући између евентуалног повратка Бразилца и куповине Де Лихта, на Ноу Кампу су одлучили да нападану аса Пари Сен Жермена и све карте баце на реализацију тог трансфер.

Додатна невоља са Де Лихтом је што је нејгов агент, Мино Рајола, у лошим односима са управом Барселоне. Један од најпознатијих менаџера у свету фудбала од Јувентуса је добио 11.000.000 евра на име комисије, што је око 15 одсто укупне вредности трансфера, док су Каталонци могли да му гарантују највише пет процената. Мало за човека који је изградио империју узимајући огромне провизије.

То су три финансијска разлога, међутим, Барса се „пере“ пред навијачима уверавајући да постоје и спортски. Пре свега, попуњеност на штоперским местима. Тренер Ернесто Валверде има на располагању Пикеа, Умтитија, Ленглеа и зимског новајлију Тодибоа. Да је дошао и Де Лихт, неко од поменутих би морао да „лети“. Наводно, стручни штаб је задовољан оним што има, али је тешко поверовати да не би, бар у почетку играо и Матијс, да су само могли да га доведу. Додуше, као још један разлог што нису наводи се да је Френки де Јонг представљао стратешки потез, улагање у будућност, представља играча око кога ће се вртети игра Барсе у пољу, док Де Лихт, кажу стручњаци у Балуграни, није неопходан и, цене, мора доста тога да поправи у игри. Осим тога, Де Јонг је на прву лопту пристао да дође у Барселону, није се премишљао, док је Де Лихт кокетирао са другим клубовима, вагао понуде, „хладио“ је Барсу и кад су видели у врху клуба да код њега не постоји јасно изражена жеља да дође дигли су руке.

На крају се наводи и да је Јувентус искористио чињеницу да је прошле године Матијс де Лихт у Торину проглађен за најбољег младог играча света, добио је награду „Голден боy“, уредници Тутоспорта – блиски Старој дами – су га овенчали и тад је направљен први контакт имеђу клуба и играча. Контакт какав Барса није могла да успостави.

Мада цела прича делује толико неубедљиво да је питање да ли су Барселони уопште потребна оваква оправдања.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс