Је ли Хрватска опасна за Србе?

Због недостатка радне снаге у Хрватској, велик број хотелијера и угоститеља увози радну снагу из сусједства, а највише сезонаца долази нам из БиХ и Србије, међутим посљедњи догађај који се збио на Брачу, кад су хулигани напали младе сезонце јер су мислили да су Срби, засигурно не оставља добар утисак на све оне који још размишљају хоће ли доћи на сезону у Хрватску или не.

Регион 11.06.2019 | 07:12 Напади на Србе учестали су у Хрватској, а да Хрватској радници из Србије требају, потпуно је јасно.

Хрватској већ годинама недостаје радника на Јадрану па их је приморана увозити.

Тако је влада ове године опет повећала квоте за увоз радне снаге у туризму на 15.611 дозвола, а како сазнаје индеx.хр, искориштено их је тек око 6.000, а трећину су искористили сезонци из Србије.

Директор Института за туризам Дамир Крешић за загребачки портал је кратко прокоментарисао споменути напад на сезонце и рекао да постоји само једна ствар око које сезонце треба дијелити, а то сигурно, наводи, није по националној основи.

"Сезонце треба дијелити на добре и лоше раднике, а не по националној или било којој другој основи. Ионако раде тежак посао и не треба им га додатно отежавати. То што се догодило је за осуду и сигурно не доприноси слици Хрватске као сигурне дестинације", рекао је Крешић.

Едуард Андрић, предсједник Синдиката туризма и угоститељства Хрватске, за Индеx је рекао да су радници из иностранства најкомпетентнији јер знају језик па им је лакше у комуникацији с колегама и готово сви причају барем енглески, за разлику од, како каже, сезонаца који долазе из Малезије или Филипина.

"Искрено вјерујем да је ово издвојен случај и да се то више неће догађати, било је и прије неких инцидената у средњој Далмацији, но морам рећи како напримјер у Истри нема тих проблема. Овакви напади су за сваку осуду и морамо сви ићи ка томе да се то не догађа, да се људима усади да је битан сваки радник, а позивање на неку прошлост је бесмислено, било би погубно да их прозивамо и тучемо јер су друге националности", сматра Андрић.

Наводи да је у Хрватску највише радника стигло с подручја Бањелуке и Требиња. Истакнао је да овакви напади попут овог на Брачу јако лоше утичу и на слику Хрватске у свијету.

Проблем на дубровачком подручју

"Искрено вјерујем да неће бити страха међу Србима који би хтјели или размишљају о доласку на сезону. Нама је у овом трену битан сваки радник који дође без обзира одакле је. У задње вријеме често кад обилазим раднике по терену, истичем да није добар анимозитет између домаћих стално запослених и сезонаца који долазе са стране. Проблем је што су послодавци створили нетрпељивост међу њима јер се често сезонцима који нису за стално, дају посебни уговори с већом платом уз плаћање хране и смјештаја и онда су домаћи незадовољни јер су стручнији у послу од ових који долазе на сезону и подносе већи терет на послу, а на крају имају мању плату. Тако да тај дио није добар, ствара се нетрпељивост међу радницима", сматра Андрић.

Проблем је, каже, и што старији радници, поготово с дубровачког подручја, не подносе раднике из Србије или Требиња, што није у реду.

"Недавно сам био у Дубровнику и тамо има пуно запослених сезонаца из Требиња, а домаћи појединци који су учествовали у рату и још раде се буне јер наводе како су их ови у рату тукли, а сад долазе радити ту. И ја сам им рекао како то нема смисла, ови млади сезонци из Србије и БиХ нису ни били рођени за вријеме рата или су били бебе, дакле нису их они могли нападати. Нема смисла да се сад све њих генерализује, исто тако бисмо се могли онда сјетити и 1. и 2. свјетског рата и ко нас је тад нападао, а сад су нам главни гости око којих трчимо. Дакле, гледати ко је откуда је бесмислено, не можемо тако размишљати", сматра Андрић.

Јако је, каже, лоше гледати на неке нације као на непријатеље Хрватске и то не само за хрватски туризам већ и за Хрватску уопштено.

"Тако засигурно не остављамо добар утисак у свијету. Кад-тад ће и сусједне земље ући у ЕУ па неће бити граница и тад ће бити још више запосленика из тих земаља, а можда ће и неки наши радити у Србији тако да би заиста било лоше да се понашамо као непријатељи", рекао је Андрић те још једном навео како се нада да се овакве ситуације више неће догађати.

Индеx је контактирао и Министарство туризма као и Хрватско удружење послодаваца, међутим њихови одговори му нису још стигли.

Ранији напади на Србе

Јуче је преминуо Радоје Петковић (63), потпредсједник Вијећа српске националне мањине Града Каства и грађевински предузетник који је брутално претучен 24. априлаа испред једног кафића у Вишкову.

Ријечка полиција као нападача је идентифицирала Илију Главића (48) којег Општинско државно тужилаштво у Ријеци сумњичи за кривично дјело наношења тешких тјелесних повреда. Судија истраге на Жупанијском суду у Ријеци Ксенија Зорц Главићу је одредила истражни затвор због опасности од понављања кривичног дјела и утицаја на свједоке. Петковић је након кратке препирке с Главићем у локалу кренуо према свом аутомобилу. Главић га је сустигао на паркингу и брутално напао. На снимцима надзорне камере види се да Главић није одустајао од удараца чак ни када је Петковић изгубио свијест и пао на тло.

Подсјетимо и како су прије четири мјесеца нападнути ватерполисти Црвене звезде на сплитској Риви. Били су у тренеркама с клупским обиљежјем што је засметало локалним младићима који су их напали. Најтеже је прошао голаман Александро Краљ који је након ударца у главу, како би се спасио од додатних батина, скочио у море.

У септембру прошле године на паркингу у Улици пут Газића у Задру, непознате су особе пришле двојици мушкарца у доби од 30 година те су их најприје вербално напале да би потом једна непозната мушка особа и физички напала 30-годишњака који није повријеђен, објавила је тад полиција. Том приликом су такође запалили двије бакље те их бацили у правцу оштећених, након чега су се удаљили. Нападнути мушкарци били су радници из Србије.

(Индеx.хр)