Мање од пола Срба би ишло у рат

Да ли бисте се, ако дође до рата, борили и рескирали да погинете за своју земљу?

Свијет 25.05.2019 | 22:49 Ово је питање постављено у истраживању које је провела агенција за истраживање јавног мнијења Галлуп заједно с фирмом за истраживање тржишта Wорлдwиде Индепендент Нетwорк у 64 земље широм света.

У глобалном просеку, 61% испитаника одговорило је да би било спремно борити се за своју земљу, док је 27% одговорило да не би било спремно да се бори.

Очекивано, много већи процента мушкараца него жена глобално је одговорио да је вољан да се бори (67%), али занимљиво је да је и већина жена одговорила потврдно (52%).

На Блиском истоку најратоборнији, у западној Еуропи најмирољубивији

Међутим, утврђене су знатне разлике међу земљама, односно међу глобалним регијама. Највећи проценат оних који су спремни да се боре за своју земљу је на Блиском истоку и у северној Африци (тзв. регија МЕНА) - њих чак 83% - док је најнижи проценат у западној Еуропи - њих 25%.

У великом истраживању испитано је 62.398 особа широм света, с узорком од око 1000 особа за сваку земљу. Анкетирање је спроведено између септембра и децембра 2014.

"Стотинама година након почетка Првог светског рата утврдили смо да је 61% грађана света вољно да се бори за своју земљу. Међутим, истинита прича је у регионалном поређењу, а у време таквог превирања на Блиском истоку приметно је да је вољност за борбу највиша у МЕНА регији", коментирасо је Жан Марк Легер, председник Међународног удружења WИН/Галлуп, резултате истраживања.

Истраживање је открило и занимљиве разлике између земаља које су до релативно скоро биле у рату.

Јапанци, Немци, Италијани и Аустријанци не би више ратовали

Јапанци су тако најмање склони борити се за своју земљу међу свим испитаницима - њих само 11%. Јапан је, подсетимо, поражен у Другом светском рату, а на териториј Јапана извршена су и досад једина два напада атомском бомбом. Проценат Јапанаца спремних за рат више је него двоструко мањи од Британаца (27%) и Француза (29%).

Након Јапана следе Холандија (15%). Трећи су Немци, који су такође поражени у Другом светском рату. Следи Белгија (19%), а затим Италија (20%) и Аустрија (21%), које су такође биле на страни губитничке нацистичко-фашистичке осовине у Другом светском рату. Шпанија је такође при дну, с 21%.

Најспремнији борити се за своју земљу су Мароканци и Фиџијци - њих по 94%. Следе Пакистанци (89%), Вијетнамци (89%), Бангладешани (86%), Азербајџанци (85%) и становници Папуе Нове Гвинеје (84%).

Мање од пола Срба би ишло у рат

Међу европским земљама предњачи Финска - с постотком од 74% људи вољних за ратовање - земља која је такође задњи пут ратовала на почетку Другог светског рата, када је Совјетски Савез извршио инвазију на ту земљу.

Након Финске следи Турска (73%) а након ње Украјина (61%), која је од 2014. до данас у сукобу с руским сепаратистима које подржава Русија. Сама Русија је следећа (59%).

Хрватска није била међу земљама у којима је спроведено истраживање, али неке друге земље бивше Југославије јесу. Међу њима је највише воље за одлазак у рат на Косову (58%), а затим у Босни и Херцеговини (55%), па у Србији (46%) и Македонији (38%).

Знатна варијација постоји и међу религијама. Муслимани су најспремнији ратовати - њих 78%. Следе хиндуисти (77%), затим будисти (66%), а након њих, занимљиво, атеисти и агностици (57%). Међу хришћанима су најратоборнији православци (53%), али католици су одмах иза њих (52%), док су протестанти вољни ратовати у мањини (48%). Око пола Жидова спремно је ратовати, њих 51 %.

(б92/индеx.хр)