Професор у служби чувања традиције

Душан Стегић (79) из Бањалуке, професор у пензији, сваке године за Васкрс на традиционалан начин, уз помоћ воска, шара васкршња јаја.

Република Српска 27.04.2019 | 12:16
Професор у служби чувања традиције
"То није посао за некакве мушкарчине, више би требао бити женски посао. То је радила моја мајка, она је прије Другог свјетског рата завршила домаћинску школу и тамо је научила све, од шивања, кројења, веза, кухања и између осталог и шарање јаја. Она је шарала јаја на радост све дјеце у комшилуку. За Ускрс у то вријеме, послијератно, сиротињско, то шарено јаје је било за дјецу велика радост. Данас ова наша дјеца не знају се радовати тако малим ситним стварима", казао је Стегић.

Испричао је како је његова мајка овај обичај чувала до смрти - прије двадесетак година, када је престао овај обичај, јер то нико у породици није наслиједио.

"Ја сам онако по сјећању, како је она радила, почео да се традиција не прекине. Било ми је жао и дан-данас, ово шарено јаје представља велику радост, далеко је љепше када га неком поклоните него бомбоњеру или нешто слично", говори Душан.

Остатак породице је, прича Душан, једва дочекао да неко настави традицију и храбрили су га да му одлично иде и да настави. Убрзо су почели и "наручивати" коме треба колико шарених јаја.

"Сваке године стотињак комада морам нашарати, да се то раздијели, да уђе у многе домове и веома ми је драго да се томе радује. Свако онај ко добије шарено васкршње јаје се радује. То ми је једина и награда за труд и сате проведене у раду", рекао је он.

Душан прво пажљиво бира која јаја ће украшавати па приликом избора најрадије бира она која су готово бијела, јер у тој варијанти шаре долазе до изражаја. Након избора, јаја скуха, а када се охладе, узима пчелињи восак и перо, пали свијећу на којој загријава перо и умаче га у восак који се од температуре металног врха пера топи.



Због чађи восак на јајету оставља црн траг, а у овој фази највише долазе до изражаја цртачке способности, креативност и прецизност особе која шара јаја.

Восак се на јајету одмах хлади, након чега Душан припрема боје за јаја. У њих, охлађене, полаже исцртана јаја и на тихој ватри загријава боју до тачке кључања. Исцртана јаја морају се положити у хладнију воду, јер би вода која кључа отопила восак и покварила цртеж на јајету. По завршетку, шаре остају у боји јајета, а остатак љуске буде обојен. Понекад Душан прије исцртавања јаја обоји у свјетлије боје као што је жута па тада шаре на јајима остају у жутој боји. Када се након бојења охладе бришу се крпом или ватом намоченом у уље како би добила сјај. За једно вече може ишарати око 20 јаја, а могу да се чувају годинама.

"Ово је исконски стари обичај, мислим да је он једини исправан да се добије право васкршње јаје које је за употребу", рекао је Стегић.

Нагласио је да се оваква јаја углавном не једу, него служе за љепоту и украс васкршњој трпези.

(Анадолија) 

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

БЛ

27.04.2019 11:10

Имао сам прилику упознати господина и видјети га како то ради.Мушкарчина ипак и џентлмен, који се не стиди женски посао радити у сјећање на своју мајку. Душане, Христос Воскресе! Да још дуго година радујете своје најближње умјетничким радовима!

ОДГОВОРИТЕ