Милионски губици на границама

Одбор директора Свјетске банке одобрио је пројекат вриједан 90 милиона долара у првој фази, који се односи на смањење времена и трошкова трговине на западном Балкану, гдје се тренутно на границама између шест држава годишње изгуби 26 милиона сати.

Република Српска 20.04.2019 | 08:59
Милионски губици на границама
"Чекања на граничним прелазима на западном Балкану су пет пута дужа него у многим земљама Европске уније и камиони годишње проведу око 26 милиона сати на граничним прелазима у регији - то је скоро 3.000 година", рекла је Линда ван Гелдер, регионална директорица Свјетске банке за западни Балкан.

Према неким информацијама, просјечно чекање на границима између шест земаља западног Балкана износи око 11 сати.

Иначе, комплетан пројекат, који има за циљ да смањи трошкове трговине на западном Балкану, вриједан је 140 милиона долара и биће спроведен у неколико фаза. У овој првој фази, која ће трајати до 2025. године и коштати 90 милиона долара, нема Босне и Херцеговине и односи се на Сјеверну Македонију, Србију и Албанију, гдје је, према оцјени Свјетске банке, најгора ситуација када су у питању чекања на границама.

"Радимо и ми на томе. Једна од приоритетних тема састанка с европском комесарком за транспорт Виолетом Булц била је управо чекање и застој на границама западног Балкана и то је једно од приоритетних питања Европске комисије. Без икакве потребе се губи вријеме, које је ненадокнадиво, и ако узмемо у обзир да у Европи нема те врсте чекања на гранцима и царинама и нема додатних трошкова, онда нам је јасно гдје смо ми сада када је у питању конкурентност и све остало", рекао је за "Независне" Игор Пејић, секретар Министарства транспорта и комуникација БиХ.

Према незваничним информацијама, ускоро се, поред напора Свјетске банке, могу очекивати и неке активности Европске комисије у смјеру смањења чекања на границама, посебно након формирања новог састава Европске комисије крајем ове године. Прошле године унутар БиХ рађене су одређене анализе на тему чекања на границама, а све у смјеру да се кретање робе олакша увођењем "националног" једношалтерског система и то на начин да се увежу кључне агенције како би сами возачи избјегли шетања од царине, преко разних инспекција до шпедитера...

"Иако западни Балкан може извозити у Европску унију без царина, само 10-20 процената фирми из регије су извозници. Спровођење процедура, укључујући инспекцију и царину те вријеме проведено на границима и прелазима, смањују ефикасност, повећавају трошкове и отежавају трговину. У Албанији, рецимо, 87 процената домаћих фирми сву своју производњу продаје на домаћем тржишту, 10 процената извози у ЕУ, а само три одсто продаје осталим фирмама западног Балкана. Циљ овог пројекта је повећање регионалне трговине смањењем нетарифних мјера, времена потребног за царињење робе и укупних трошкова трговине", наводе у Свјетској банци и додају да је предвиђено да се реализацијом пројекта годишње смање трошкови увоза и извоза за преко 10 одсто.

О беспотребним чекањима на граници недавно је било ријечи и међу привредницима, који су ту тему отворили на "Копаоник бизнис форуму", гдје је закључено да се нешто мора мијењати. Такође, закључено је и да је Споразум о слободној трговини - ЦЕФТА клинички мртав те да под окриљем Европске уније треба да настане неки нови споразум који би убрзао трговину.

(Независне новине)

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Јаффа

20.04.2019 07:02

Некад не вјерујем гдје иде сва та роба? Зар се то толико троши? Италија, Аустрија, Словенија...камион за камионом, од свуда их има.

ОДГОВОРИТЕ
Name

xxxБОСАНАЦxxx

20.04.2019 08:34

Куда иду иду јаране нпр . Месо извозе из земље а довлаце нам одпад са запада . Лицно сам видио и видим камионе од познате месаре из БиХ . Одвлаце насе месо а довлаце вам отпад месо .

ОДГОВОРИТЕ
Name

Директ

20.04.2019 12:29

Није отпад, исти је квалитет, ако не и бољи, само јефтиније је од насег због јаких субвенција посто иза њих стоји и ЕУ и дрзава, и то са масним субвенцијама, које су уз то све масније, посто имају јака удрузења пољопривредника која нпр. просипају млијеко када дрзава хоце да их закине, па се на крају јос притом изборе за повецање, тако да јаки су као црна земља због тога сто не дају на себе, док иза насих пољопривредника стоји само дрзава (ентитети тј. ентитет) која и постојеци достигнути ниво субвенција срозава, тако да смо ми неконкурентни за покривање домацег трзиста, а камоли да парирамо њима. Код нас дрзава закида пољопривреду да би намирила будзет. То је потпуно одсуство било каквог разума и здраве памети. Зато наса пољопривреда и јесте у оваквом полозају каквом јесте.

Name

Миле

20.04.2019 13:25

Ниста насе није здравије од Запада.То се само мота у неким лудим Босанским главама.Јесе пратили колико су зимус и прољетос били загадени ваздух у Сарајеву ЗенициТузли Бања Луци да ненабрајам висе како је могуце објаснити такав степен загаденог ваздуха и цисте производње.Господо драга на западу је то сведено на велику аутомизацију са мањ радне снахе квалитетнијих сировина за исхрану и висег степена образовања.Никаквих они стимулација немају.Критицари гдјесу нам села просјек зивотне доби на селу је од 50г до 75г јели та омладина да развије пољопривреду.

ОДГОВОРИТЕ