Пред посланицима важна одлука

На сутрашњој сједници Парламента Српске требало би да се нађу два закона која су већ у самој фази нацрта изазвала буру у јавности, не само домаћој, већ и међународној.

Република Српска 15.04.2019 | 16:13 Наиме, посланици Народне скупштине РС расправљаће о измјенама и допунама закона о полицији и унутрашњим пословима у РС те о нацрту закона о измјенама закона о јавном реду и миру.

Против овог нацрта је медијска заједница, невладин сектор, као и опозициони политичари, који траже повлачење закона из парламентарне процедуре.

Овим нацртом предвиђено је, између осталог, да се као прекршај јавног реда и мира предвиђа „неовлашћено фотографисање или снимање којим се омета службеник док врши своје дужности“.

Иако су у Министарству унутрашњих послова били изричити када је ријеч о овом 24. члану поменутог закона нагласивши да се овај члан неће тицати новинара који обављају своје радне дужности, нејасно је због чега у поменути члан није уведен нови став који би изузео новинаре. 

Како би умирили узбуркану домаћу и међународну јавност, МУП Републике Српске је повукао закон о јавном окупљању, али закон о јавном реду и миру и даље пролази са поменутим спорним чланом.

Министар унутрашњих послова РС Драган Лукач је казао да ће се закон примјењивати уз поштивање најбољих пракси европских земаља, али и даље је нејасно шта то конкретно значи. Друга ствар тиче се и саме дефиниције "службеника". Иако се сви номинално залажу да би новинари требало да добију статус службеника, те би сваки напад на њих био третиран као напад на службено лице, а што је усвојено у Федерацији БиХ. Засад се не дешава конкретизација ове намјере. Новинари још увијек припадају само медијској заједници и њих се овај Члан 24. и даље тиче. 

И нацрт закона о измјенама и допунама закона о полицији и унутрашњим пословима је споран. Барем тако тврде невладине организације које су упутиле свој коментар на исти, тврдећи како се предложеним рјешењима проширују полицијска овлашћења одредбама које нису довољно јасне, чиме се у пракси омогућује примјена претјераних дискреционих овлашћења полицијских службеника, саопштио је Транспаренцy Интернатионал БиХ.

У коментарима цивилног друштва је наглашено да су предложеним рјешењима значајно проширена полицијска овлашћења у погледу позивања лица, узимања изјава и лишавања слободе, као и у погледу спровођења посебних истражних радњи, и то одредбама које нису довољно јасне. На тај начин се у пракси омогућује примјена претјераних дискреционих овлашћења полицијских службеника.

Ако се то повеже са недавним дешавањима у Бањалуци када је већи број грађана пријавио злоупотребе полицијских овлашћења, због чега је ТИ БиХ поднио и кривичне пријаве, то с правом изазива забринутост грађана. У нацрту нису јасно наведени разлози доношења спорних измјена и допуна. 

"Посебно је спорно што се полицијска овлашћења проширују противно кривично-процесним одредбама, и науштрб системских закона, као што је закон о кривичном поступку (ЗКП). Тако се предвиђа да прикривени истражиоци могу бити било која лица, док ЗКП прописује да то могу бити само овлашћена службеница лица. ТИ БиХ позива стручну и академску јавност да се огласе, и позива Владу РС и МУП РС да повуку Нацрт ради дораде спорних рјешења" , стоји у коментару невладиног сектора.

Ена Бавчић, из организације "Цивил Ригхтс Дефендерс" и ауторка истраживања о јавним окупљањима у БиХ, каже да ће, уколико се  усвоје предложене измјене закона о јавном реду и миру, то сигурно послати негативну поруку, како грађанима и грађанкама, тако и међународним организацијама и амбасадама, које су махом објавиле реакције прошле седмице, укључујући и ЕУ. Она каже да је у суштини најспорнији Члан 24. који одређује чак затворску казну за фотографисање јавних службеника, тачније полицајаца. 

"Потребно је напоменути да међународни стандарди праве разлику између приватности приватних лица и лица која обављају јавне дужности, па тако поступци полицајаца, као јавних службеника, морају бити подложни јавној дебати. Када је у питању право на јавно окупљање, међународни стандарди јасно кажу како сваки полицајац, па и онај у цивилу, треба бити препознатљив током осигуравања јавног окупљања. Препознатљив у смислу да посматрачи знају његово/њено име и презиме које треба бити јасно истакнуто на униформи. Уколико је полицајац у цивилу, потребно је да се идентификује прије него што почне да издаје налоге цивилима", каже Бавчић за БУКУ.

Истиче да је неопходно да новинари и новинарке, грађански/нецертификовани  новинари и новинарке, као и остали грађани и грађанке, имају омогућено снимање и фотографисање њихових акција, у оквиру слободе говора. На овај начин се осигурава демократичност и приступ информацијама о поступцима јавних службеника који су плаћени из јавних буџета и требало би да раде у корист грађана и грађанки.

Када је ријеч о закону о полицији, она каже да се слаже са закључцима анализе закона коју су направиле организације цивилног друштва из Бањалуке.

"Осим што је БиХ постконфликтна земља, па повећање броја полиције и креирање резервних служби може допринијети ширењу тензија, постоје додатне провизије које су проблематичне, како су колеге и колегице из Транспаренцy Интернатионал истакле. Најпроблематичније је то што се у закону о полицији и унутрашњим пословима значајно проширују полицијска овлаштења, конкретно код позивања лица на разговоре/давање изјава, па се полицајцима даје право да при сваком позивању могу узимати изјаве без надзора тужиоца. Затим, предвиђа се могућност да прикривени исљедници, институт строго уређен законом о кривичном поступку, могу бити било која лица, а не само полицијски службеници, што је супротно закону о кривичном поступку, који превиђа да то могу бити само “овлаштена службена лица”", истиче наша саговорница. 

Такође, овлаштења полицијских службеника код лишења слободе нису јасна и нејасно је зашто се ово регулише полицијским законом, када је то већ нормирано кроз закон о кривичном поступку. 

"Бојимо се да је ово све начин да се прошире полицијске овласти противно другим прописима. Проширење полицијских овласти које нису јасно дефинисане и усклађене са међународним принципима дугорочно могу да воде до повећане злоупотребе тих истих овласти. Ово, у комбинацији са покушајем да се спријечи снимање и извјештавање о тим злоупотребама, креира атмосферу некажњивости за полицијске службенике који евентуално користе методе тортуре и злостављања, што је заиста јако забрињавајуће и пракса аутократских, а не демократских институција", наводи наша саговорница.

Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, каже за БУКУ да се предложеним измјенама закона о јавном реду и миру уводе додатне, репресивне мјере над новинарима из РС, али и из цијеле БиХ који обављају професионалне задаке на територији РС, те крше међународни стандарди слободе изражавања и слободног рада медијских професионалаца.

Додаје да се предложеним измјенама крше правила ОСЦЕ-а, Савјета Европе и других европских институција о дозвољеном снимању и фотографисању догађаја од јавног значаја, без претходног тражења дозволе од полиције или било ког другог јавног органа. 

"Та правила прописују и да се снимљени материјал не може одузимати од новинара, сниматеља и фоторепортера без одлуке надлежног суда", каже он, позивајући посланике Народне скупштине РС да, уколико се нацрт измјена закона о јавним реду и миру ипак појави у парлементарној процедури, не гласају за приједлог Владе РС и да на тај начин онемогуће додатна ограничења и притиске на новинаре и све друге грађане.

Посљедњих неколико мјесеци свједочили смо немилим сценама  из Бањалуке - сукобу између припадника унутрашњих послова и употреби силе над новинарима, активистима и грађанима. Намјера нових закона је да се спријечи и помисао да се нешто попут Правде за Давида понови у будућности. Усвајањем наведених измјена закона, отворио би се законски простор за још снажнију репресију и потпуно дерогирање људских права и слобода у Републици Српској. Иако сви релевантни актери оцјењују најављене законе као изразито репресивне и супротне пракси европских земаља, власти у Републици Српској од истих не одустају. Тако ће овај својеврсни тест из демократије народни посланици полагати сутра. 

(Бука)