Како се троше паре од приватизације?

На рачун посебних намјена уплаћиван је новац од приватизације предузећа у Републици Српској, између осталог и од „Телекома Српске“, Рафинерије нафте Брод и других фирми. Од милијарду и по марака није остало скоро ништа. Новац, који је требало да буде потрошен на инвестиције, често је коришћен за крпљење буџета.

Република Српска 18.01.2019 | 19:27 Ескроу рачун – тема је о којој у Министарству финансија не желе да говоре. Колико је тренутно новца на рачуну од приватизације државног капитала? Ко дугује? Колико дугује? Када треба да се врати новац? Гдје је утрошен новац? На ова питања Министарство крије одговоре. Посљедњи извјештај о извршењу буџета, доступан на сајту Министарства финансија, односи се на прва три мјесеца прошле године. У том извјештају наводи се да је на ескроу рачуну крајем марта 2018. године било 10,8 милиона КМ. Главна служба за ревизију је утврдила неправилности приликом позајмица новца са ескроу рачуна.

„Значајан дио новчаних средстава са ескроу рачуна (рачуна приватизације и сукцесије) у протеклим годинама дат је у виду позајмица и зајмова (на основу одлука Владе Републике Српске). За позајмице за које нису потписани уговори, односно за које нису дефинисане основне одредбе позајмљивања, Влада појединачним одлукама пролонгира рокове поврата средстава“, поручују из Главне службе за ревизију Српске.

Прије неколико дана Влада је узела 60 милиона марака са ескроу рачуна, односно од сукцесије и приватизације, како би платила доспјеле буџетске обавезе. Исто толико и у исте сврхе, Влада је са ескроу рачуна узела и 2011. године, иако су ревизори утврдили да то Народна скупштина никада није одборила.

„Да ли је боље да узмете новац са ескроу рачуна или да касни исплата плата и пензија? Боље је узети новац са ескроу рачуна. У страху су велике очи“, каже економски аналитичар Горан Радивојац.

Ревизори су утврдили да су на крају 2017. године на ескроу рачунима била 62 милиона марака. До краја те исте године на рачун је требало да буде враћено 81,6 милиона. Од тог износа се чак 33 милиона односе на новац коришћен за измирење доспјелих буџетских обавеза.

„То је рачун који мора да буде транспарентан у смислу и прикупљања и трошења средстава, као и било који рачун који је везан за Буџет. Буџет је јасно дефинисан, како је планиран у потрошњи“, објашњава економиста Зоран Павловић.

Влада, с једне стране, тврди да је Српска финансијски стабилна. С друге стране, пролонгира враћање милиона марака које је позајмила са ескроу рачуна. Нови рок је 30. јун ове године. Зашто је и за који износ новца помјерен рок враћања – одговора нема.

Према ревизорском извјештају, „Робне резерве“ које су у стечају дугују 14,5 милиона. Исто толико до краја прошле године требало је да врати ФЗО по основу зајма. Да ли су рокови пролонгирани или су дуговања измирена – у Министарству одбијају да одговоре јавности.

Све тањи ескроу рачун власт је до сада, углавном, правдала падом прихода. Они који прате економска кретања предлагали су да се формира стручни тим који би увео ред и финансијску дисциплину када је у питању давање, али и враћање позајмљеног новца са посебног рачуна. На приједлогу се све и завршило. Настављено је трошење и давање - без транспарентног покрића.